Budzet Evropske unije

Uvod
Budžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o državnim prihodima i rashodima u određenom budućem periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska unija nema klasičnu vladu poput država-članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet je izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje bolje od deficita i suficita. Ako su rashodi veći od prihoda onda je u pitanju budžetski deficit, a ako su rashodi manji od prihoda onda je u pitanju budžetski suficit.
Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir“, koji predstavlja približni ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. „Okvir“ je od orijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budžeta. za narednu godinu. Višegodišnji finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujući postojanju dva finansijska okvira poznato je kako će globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa 2013, a zahvaljujući projekcijama mogu se steći i neke predstave o očekivanim potezima Unije do 2025 godine.

1.    TELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE
Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio na snagu 1.1.1958. Ovim ugovorom određeni su određeni ciljevi, efekti, organi i sredstva.
Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog sastava i načina funkcionisanja. Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor kako se donose odluke na evropskom nivou. ( u ovom slučaju budžeta ). Proučavanje procesa i postupaka odlučivanja unutar EU , stiče se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primene kontrole takvih odluka.
Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju sledeća tela:
1.    Evropski parlament (EP)
2.    Savet ministara, skraćeno: Savet
3.    Evropska komisija, skraćeno: Komisija
4.    Evropski sud prave, skraćeno: Sud pravde ( ESP)
5.    Evropski revizorski sud, skraćeno: Revizorski sud
6.    Evropska centralna banka
EVROPSKI PARLAMENT
Uobičajene funkcije parlamenta su sljedeće:
•    Usvajanje zakonodavstva,
•    Izbori i obrazovanje izvršne vlasti,
•    Kontrola rada izvršne vlasti,
•    Obavještavanje i obrazovanje građana koje Parlament zastupa.
Funkcije EP uglavnom su iste, s tim da se ne podudaraju ni sa jednim modelom skupštine zemlje-članice. Stoga je teško upoređivati funkciju, ulogu i značaj EP s onima koje imaju nacionalne skupštine, ali nam one mogu poslužiti za osnovnu orijentaciju.
SAVET MINISTARA i KOMISIJA donose:
Regulative (regulatons) – obavezne su i direktno se izvršavaju u zemljama članicama.
Direktive (direktives) – obavezne su u pogledu rezultata koji se želi njima ostvariti, ali svaka zemlja članica ima slobodu izbora u vezi sa njihovim sprovođenjem.
Odluke (decisions) – obavezujuće su za sve na koje se odnose ( nacionalne vlade, preduzeća)
Preporuke (recommedations) i mišljenja (opinions) – upustva za sprovođenje nije pravno obavezujuće.
EVROPSKI SUD PRAVDE
Uloga Evropskog suda pravde je da osigura tumačenje i primenu propisa EU i Osnivačkih ugovora u skladu sa zakonom. Zahvajuljući toj funkciji, Evropski sud pravde (ESP) imao je odlučujuću ulogu pri izgradnji Evropske zajednice u pravnu zajednicu.