CARINSKI POSLOVI UPRAVE CARINA
Seminarski rad iz predmeta Upravno pravo - poseban deo
PROFESOR:
STUDENT:
Mirko Kulić
Dragana Nedić
Beograd
decembar 2018.
SADRŽAJ
postupka carinjenja i detaljno je propisan i razrađen redosled radnji, obaveza i prava učesnika
u carinskom postupku. U carinskom postupku utvrđuju se sve relevantne činjenice od značaja
za pravilnu primenu čitavog niza instrumenata carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog i
poreskog sistema.
2. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA
Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koja država naplaćuje
prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i
predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljno-trgovinske razmene.
Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u Starom i Srednjem veku.
Danas, međutim, carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto fiskalnim ciljevima,
zbog čega se često izučavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu političke ekonomije,
spoljno-trgovinske i devizne politike.
Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje
odnosa troškova i cena na domaćem tržištu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnotežu
trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja određene grane ili privrede,
zaposlenosti, tražnju i potrošnju i sl.
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
Fiskalni – da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi;
Ekonomski – mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štititi
domaća privreda, ili samo određena grana od spoljne konkurencije. Carinom
se može povećati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj određene grane,
delovati na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda, investicija i
sl. Ukoliko je osnovni cilj uvođenja carina osiguranje potrebnih novčanih
sredstava za pokriće državnih rashoda, primaran je fiskalni cilj, a ukoliko se
carina uvodi zbog zaštite domaće privrede, primaran je ekonomski karakter
carine.
Socijalni – ogleda se u tome da se kroz sniženje carina na određene proizvode
bitne za životni standard određenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje,
odnosno stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu
zemlje u značajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju
carinu, dok drugi u carinama vide značajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i
finansijskih ciljeva.
Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:
Carine ograničavaju razvoj međunarodne trgovine,
Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd;
Carine vode odražavanju visokih troškova proizvodnje,
Carine su nepravedne jer one realno teže pogađaju siromašnije slojeve stanovništva
nego bogatije itd.
Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carinu navode sledeće:
Carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje nacionalne
ekonomije;
Carinama se efikasno može uticati na odnose sa drugim zemljama;
Carinom se može relativno uspešno braniti ekonomska samostalnost zemlje,
Carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje državnih
potreba i
Carinom se može vršiti relativno efikasan uticaj na domaće proizvođače, na rast ili
pad cena itd.
Ciljevi koje treba postići obavljanjem carinskih poslova su:
a) Zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa R. Srbije,
b) Zaštita R.Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine,
c) Bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine,
d) Olakšavanje međunarodne trgovine
2
2
M.Kulić, „
Upravno pravo poseban deo“
, pravni fakultet za privredu i pavosuđe Novi Sad, 2018.,str.196.
