Ciklus razvoja i deformacija parogova kod srndaca

Ciklus razvoja i deformacija parogova kod srndaca

1.    Uvod

Rogovlje mužjaka kod srna (Capreolus Capreolus) je navidljivije obeležje. Parogovima se nazivaju koštani izraštaji koji se redovno svake godine razvijaju na dva posebna ispupčenja čeonih kositju nazvanih rožištima. Rožišta su vidljiva tek posle tri meseca života muškog laneta i na rast rožišta se neposredno nadovezuje rast pod kožom prvih roščića. Prvi roščići su po pravilu male kvrge i njihov rast se završava u starosti sedam do devet meseci kada bivaju očišćeni i od kože kojom su pokriveni i posle približno dvomesečnog trajanja bivaju odbačeni u februaru ili martu. Nakon zarašćivanja ogolele površine rožišta, počinje pod kožom rast drugog rogovlja koji po pravilu imaju dva ili više parožaka na grani.
Parogovi nastaju kao višak razmene materija i ima dobar razvoj ako u periodu rasta osim dovoljne količine materija kroz krvotok ima dovoljno sunčeve svetlosti. Jedan od glavnih uzroka koji utiču na rast, razvoj i oscilaciju parogova iz godine u godinu je količina sunčeve svetlosti. Specifična težina rogovlja zavisi od odnosa poroznog centralnog dela (srži) i kompaktnijeg spoljnog dela. U nedostatku neophodnih materija (belančevina i mineralnih materija) može da naraste samo rogovlje ispod proseka. Siromašno  u materiji, slabo granato i često sa poremećajima u toku rasta.

2.    CIKLUS RASTA PAROGOVA

Formirane parogove srndać nosi od proleća do jeseni kada ga odbacuje i ponavlja se ciklus formiranja novih parogova. Po pravilu novo rogovlje je teže i jače od prethodnog i napreduje obično do sedme kalendarske godine koja ujedno predstavlja i gazdinsku vrednost srndaća. Rast parogova je povezan sa hormonom rasta koji luči hipofiza i sa hormonom štitne žlezde, dok muški polni hormon testesteron utiče suprotno na rast parogova odnsono zaustavlja rast i zajedno sa hormonom nadbubrežne žlezde pomaže da se rogovlje prožme minimalnim materijama. Iz međusobne zavisnosti aktivnosti polnih žlezda i periodičnosti rasta parogova proizilazi da polni hormoni ne stimulišu gradnju parogova, već naprotiv usporavaju odnosno koče tako da srndać u periodu najveće aktivnosti polnih žlezda nosi formirano rogovlje. Rastući parog zbog vlastitog krvotoka i bogate intervencije živcima u potpunosti se smatra zasebnim organom. Srndać obično odbacuje rogovlje tokom novembra (oktobar-decembar), a novi počinju da rastu tokom decembra-januara-februara. Rast traje oko 90 dana, a mineralizacija oko 15 dana. Zatim sledi odumiranje i čišćenje basta, tako da obično od početka marta rogovlje bude čisto. Toplija zima je povoljan perod za razvoj parogova kod srndaća. Vitamini su od presudne važnosti za kvalitet i unose se preko kvalitetne hrane. Kada su niske temperature duži vremenski period, a parogovi su u bastu doći će do smrzavanja parogova i u toj godini trofej može da izgubi na vrednosti. Stariji srndaći u zavisnosti od broja sunčanih dana i kvaliteta zimske prehrane u lovištu krajem februaraimaju potpuno izraslo rogovlje. Uporedno sa rastom počinje i okoštavanje, a u martu ih već čisti od basta.