Fiskalni značaj poreza po rešenju u Republici Srbiji

UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKULTET

ZAVRŠNI RAD

Fiskalni značaj poreza po rešenju u Republici Srbiji

MENTOR

STUDENT

Niš, oktobar 2014. godine

SADRŽAJ:

UVOD..............................................................................................................................................4

1. POREZ NA DOHODAK GRAĐANA........................................................................................5

1.1. Elementi poreza na dohodak građana...........................................................................5

1.2. Sistemi poreza na dohodak građana..............................................................................8

1.3. Dohoci koji podležu oporezivanju................................................................................9

1.3.1. Lična primanja...............................................................................................9

1.3.2. Prihodi od samostalne delatnosti.................................................................10

1.3.3. Prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i

prava industrijske svojine..........................................................................12

1.3.4. Prihodi od kapitala.......................................................................................14

1.3.5. Prihodi od poljoprivrede i šumarstva...........................................................14

1.3.6. Kapitalni dobici i gubici..............................................................................14

1.3.7. Prihodi od nepokretnosti..............................................................................15

1.3.8. Ostali prihodi...............................................................................................15

1.4. Oporezivanje pojedinih vrsta prihoda.........................................................................16

1.4.1. Porezi po odbitku od svakog pojedinačnog poreza......................................16

1.4.2. Porezi po rešenju nadležnog poreskog organa.............................................17

1.4.3. Samooporezivanje........................................................................................17

2. POJAM I VRSTE POREZA PO REŠENJU NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA............19

2.1. Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva...........................................................19

2.2. Porez na prihode od samostalne delatnosti.................................................................21

2.2.1. Paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti............................23

2.3. Porez na prihode od kapitalnih dobitaka.....................................................................25

3. FISKALNI ZNAČAJ POREZA U REPUBLICI SRBIJI..........................................................28

3.1. Porez na dohodak građana u Republici Srbiji u periodu od 2009. do 2013-te

UVOD

Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država od subjekata pod svojom poreskom

vlašću prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne protivusluge, radi podmirenja svojih
finansijskih potreba i postizanja socijalnih, ekonomskih i drugih ciljeva.

Porez je postojao još u staroj Grčkoj i Rimu, zatim u feudalizmu, ali se najviše razvio u

kapitalizmu. U mnogim zemljama se do danas zadržao kao osnovni vid finansiranja javnih
rashoda.

U ovom radu pažnja će biti posvećena porezu na dohodak građana i porezima koji ga čine.

U prvom poglavlju opisan je porez na dohodak građana.

Porez na dohodak građana deo je poreskih sistema svih država sa razvijenom tržišnom

ekonomijom i po broju poreskih obveznika zauzima vodeće mesto u odnosu na druge poreske
oblike, dok mu po svojoj finansijskoj izdašnosti pripada centralno mesto. Spada u grupu direktnih
poreza, jer se plaća pre trošenja dohotka i predstavlja jedan od najkompleksnijih poreskih oblika.

Porez na dohodak građana pokušava da obuhvati sve prihode jednog građanina (ili ponekada
porodice). Od ukupnog prihoda obično se odbijaju neke stavke da bi se dobio oporezivi dohodak,
kao što su izdržavanje članova porodice, zdravstveni troškovi, donacije i slično. Naplatu poreza
može se olakšati primenom određenih tehnika kao što su – plaćanje po odbitku, plaćanje po rešenju
ili plaćanje putem samooporezivanja.

U drugom poglavlju akcenat se stavlja na jednu od tehnika naplate poreza – naplatu po rešenju

nadležnog poreskog organa.

Po rešenju se obračunavaju i naplaćuju porezi na prihode od poljoprivrede i šumarstva, porezi na

prihode od samostalne delatnosti i porezi na kapitalne dobitke. Među ovim porezima najznačajniji
su porezi na prihod od samostalne delatnosti.

U trećem poglavlju razmatra se značaj poreza za fiskalni sistem Republike Srbije.

U Republici Srbiji kao i u ostalim nerazvijenim i zemljama u razvoju porezi zauzimaju centralno

mesto u javnim prihodima. Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih
nadležnosti države i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi
mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita
svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično.

1 Goranović, P., Javne finansije, Podgorica 2008, str. 25

1. POREZ NA DOHODAK GRAĐANA

Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti

zakonom.

Porez na dohodak građana plaćaju, u skladu sa odredbama ovog zakona, fizička lica koja ostvaruju

dohodak. Porez na dohodak fizičkih lica je jedan od osnovnih poreza u poreskom sistemu svake
zemlje. Porez na dohodak građana direktno oporezuje dohodak koji ostvare fizička lica i on je
posebno važan zbog fiskalne izdašnosti.

Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti

zakonom.

1.1. Elementi poreza na dohodak građana

U elemente poreza na dohodak fizičkih lica ubrajamo poreskog obveznika, poresku osnovicu,

poresku stopu i standardne i nestandardne odbitke.

Poreski obveznik

Postoji dilema da li za obveznika ovog poreza uzeti pojedinca ili porodicu.

Argumenti u koji idu u korist individualnog oporezivanja svode se na to da je za poreski

tretman pojedinca relevantan njegov dohodak određene visine koji je nastao kao rezultat njegove
aktivnosti i zato upravo njemu i pripada.

Kao još jedna prednost navodi se to da bi zbirni dohodak

supružnika uvek bio jače oporezovan nego ako bi se oporezovao individualno, pošto bi pripadao
višoj tranši za oporezivanje.

Argumenti u korist zajedničkog oporezivanja dohotka supružnika tiču se činjenice da je

nerealno posmatrati pojedinca kao poreskog obveznika i njegov dohodak izolovano od
obveznikovih ekonomskih i socijalnih obaveza. Realno je sagledati pojedinca i njegov dohodak u
okviru porodice i nemoguće ga je odvojeno posmatrati. Dohodak porodice predstavlja veću
ekonomsku snagu za oporezivanje i smatra se izdašnijim i pravičnijim načinom oporezivanja.
Sledeća prednost ogleda se u tome da u uslovima individualnog oporezivanja dohotka, pojedinci sa
najvišim dohotkom u porodici da prenesu deo svog dohotka na druge članove porodice u cilju
prelaženja na nižu tranšu oporezivanja.

2 Zakon o porezu na dohodak građana, (Službeni glasnik RS, br. 24/01, 80/02)
3 Jelačić, B., Poreski obveznik i poreska politika, Zagreb 1977, str. 124
4 Đurović-Todorović, J., Đorđević, M., Javne finansije, Niš 2010, str. 244

letovanje u odmaralištu firme;

dobijanje stambenih kredita pod povoljnijim uslovima;

besplatna garderoba za uniformisana lica;

nadoknada troškova obrazovanje i drugo.

Transferna primanja su prihodi koji proizilaze iz sekundarne raspodele i koje je neophodno poreski

obuhvatiti. Kao primer možemo navesti socijalna primanja.

Imputirani dohodak se javlja kada fizičko lice ostvaruje prihod koji je posledica proizvodnje čiji

rezultat koristi poreski obveznik samo za sebe ili pružanja usluga samom sebi. Kao primer možemo
navesti rad u kući i poslove koje poreski obveznik obavlja za svoje potrebe. Ovaj dohodak se
takođe smatra zarađenim dohotkom te ga je neophodno podvrgnuti oporezivanju.

Poreska stopa

Razlikujemo tri vrste poreskih stopa i to su:

1. proporcionalne poreske stope;

2. progresivne poreske stope i

3. degresivne poreske stope.

Proporcionalne poreske stope su vrsta poreskih stopa kod kojih se poreska stopa ne menja, ali iznos

poreskog duga se menja u zavisnosti od promene u visini poreske osnovice.

Progresivne poreske stope rastu sa rastom poreske osnovice i njihov porast može biti ravnomeran

(proporcionalno progresivne), ubrzan (progresivno progresivne) i usporen (degresivno
progresivne). Degresivne poreske stope podrazumevaju da se poreske stope smanjuju sa
povećanjem dohotka. Ove poreske stope se retko koriste jer se smatraju nepravednim.

Standardni i nestandardni odbici

Standardne odbitke ostvaruje svaki poreski obveznik koji ispunjava zakonom predviđene uslove i

oni se ne dovode u vezu sa stvarnim izdacima koje je poreski obveznik imao prilikom sticanja
dohotka. Mogu se izdvojiti odbici kao što su: lični odbitak, odbitak po osnovu izdržavanih lica,
odbitak za stara i hendikepirana lica, doprinosi za socijalno osiguranje i slično.

Nestandardni odbici su određeni obveznikovim stvarnim troškovima pa se oni ne pružaju svim

obveznicima već samo onima koji su ih zaista i napravili. Odbici koji se ne ograničavaju su:
troškovi nabavke lekova, plaćeni porezi i druge dažbine, plaćeni porezi za socijalno osiguranje.

Odbici koji se ograničavaju jesu: troškovi ulaganja u rešavanje stambenog pitanja, zaštitu životne

okoline, troškovi školovanja i usavršavanja, plaćene premije za životno osiguranje i slično.

6 Stakić, B., Jezdimirović, M., Javne finansije, Beograd 2012, str. 148