АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК: Пећ
- Лепосавић
ПЛАНИРАЊЕ ТРОШКОВА И КОРИСТИ
„COST-BENEFIT“
АНАЛИЗА
- Завршни рад –
Студент Ментор
Маријана Мицић бр. инд. 09/23
др Ненад Митровић, проф
Лепосавић,
2024. године
2
АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК: Пећ - Лепосавић
ПЛАНИРАЊЕ ТРОШКОВА И КОРИСТИ
„COST-BENEFIT“
АНАЛИЗА
- Завршни рад –
Студент Ментор
Маријана Мицић бр. инд. 09/23
др Ненад Митровић,
проф.
________________________
______________________
потпис студента
потпис ментора
Лепосавић,
5
УВОД
Инвестициони процес карактеришу једнократна или вишеструка улагања у
садашњости и обично низ ефеката који се очекују у будућности. Најчешћа подела
ефеката које доноси реализација инвестиције је на економске и неекономске ефекте.
Економски ефекти улагања изражени кроз специфичну производњу или услуге, или кроз
вредност производње или услуга, најчешћи су израз резултата експлоатације и најлакши
за мерење и приказ. Економски ефекти су значајнији са становишта предузећа, а
ефикасност својих инвестиционих програма најчешће посматрају кроз економске
ефекте. Реализација инвестиција, поред економских, доноси и одређене неекономске
ефекте, који у одређеним случајевима могу бити значајнији од економских. У принципу,
треба узети у обзир све ефекте које инвестиција доноси. Пошто је неекономске и
индиректне ефекте веома тешко измерити, а предузећа нису посебно заинтересована за
њих, најчешће узимају у обзир само директне економске ефекте за буџет, који се могу
тачно измерити и квантитативно изразити. Приликом оцењивања оправданости
реализације инвестиционог пројекта увек треба водити рачуна о ефектима које пројекат
доноси другим организацијама или широј заједници.
У погледу ефеката инвестиционог пројекта, он се може анализирати и вредновати
како са становишта привредне организације која улаже, тако и са становишта целокупне
друштвене заједнице, односно земље у целини. Сагледавање ефеката инвестиционог
пројекта као и његова евалуација је нешто другачије када се посматра из угла шире
друштвене заједнице. Радничке организације су највише заинтересоване за директне
економске ефекте који доприносе повећању профита, док је друштвена заједница веома
заинтересована и за неекономске и индиректне ефекте од улагања. Када је у питању
разматрање и вредновање инвестиционих пројеката који доносе значајне ефекте, не само
за инвеститора, већ и за државу у целини, такви пројекти се могу на најбољи начин
оценити ако се анализирају и узму у обзир укупне ефекте који посматрани инвестициони
пројекат доноси. Овакав начин вредновања омогућава тзв анализа трошкова и користи
(„
cost – benefit“
анализа), која узима у обзир све друштвене трошкове и користи које
пројекат доноси у својој имплементацији.
7
1. ПОЈАМ. КАРАКТЕРИСТИКЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА
ТРОШКОВА
1.1. Појам трошкова
Трошкови представљају сложену економску категорију – они су једна од
највиталнијих и најдинамичнијих категорија предузећа у свакој привреди. Често се
појам „економија“ поистовећује са рационалном потрошњом или уштедом у потрошњи,
односно смањењем трошкова. Основни принцип репродукције, односно постизање
максималних резултата уз минималне трошкове, уграђен је у концепт предузећа као
привредног субјекта. Различити аутори дефинишу појам трошкова у зависности од
сопственог приступа и циља истраживања, уважавајући теоријска знања, практична
искуства и карактеристике конкретног привредног система. Зачетник првих научних
радова из области трошкова је немачки аутор Еуген Шмаленбах. Трошкови, према
Шмаленбаху, представљају оне вредности којима се у калкулацији исказује потрошња
добара, изазвана производњом нових производа или ефеката. Потрошња добара се
односи на предмете и неопходне услуге.
Шмаленбах одваја концепт трошкова од расхода, наглашавајући њихову
временску неусклађеност. Мелерович трошкове дефинише као „производњом
условљену потрошњу добара“. Гутенберг под трошковима подразумева „новчани израз
материјалних добара, рада, услуга и јавних расхода који су неопходни за реализацију
задатака предузећа“. Аутор економије предузећа Стеван Куколеча дефинише услове под
којима потрошене вредности представљају трошкове, и то:
1) да се потрошња елемената производње одвија у процесу репродукције,
2) да је потрошња вредности настала у репродукција, изазвана потрошњом
елемената производње,
3) да утрошени елементи производње имају израз друштвеног признања
економске вредности.
