1
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
СТЕЧАЈ
Семинарски рад из предмета Финансијско право
Ментор: Студент:
Доц. др Ранко Вулић 242/15
У Бањој Луци, 2016. године
2
САДРЖАЈ
УВОД
................................................................................................................................... 3
1. СТЕЧАЈ
...................................................................................................................... 4
1.1. Појам стечаја
....................................................................................................... 4
1.2. Историја стечаја
............................................................................................... 5-6
1.3. Врсте стечаја
........................................................................................................ 6
1.4. Начела стечаја
.................................................................................................... 6-8
2.
СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК............................................................................................. 9
2.1. Органи стечајног поступка
...........................................................................9-14
2.2. Надлежност
..........................................................................................................14
2.3. Претходни стечајног поступка
...................................................................14-16
2.4. Покретање стечајног ( главног) поступка
...............................................16-17
2.5. Правне посљедице отварања стечајног поступка
................................. 17-18
2.6. Уновчење стечајне масе
...............................................................................18-20
2.7. Главна диоба (намирење повјерилаца)
......................................................... 20
2.8. Закључење стечајног поступка
................................................................. 22-23
3.
РЕОРГАНИЗАЦИЈА СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА ................................................... 24
3.1. Појам реорганизације
........................................................................................24
3.2. Облици реорганизације
...............................................................................24-25
3.3. Стечајни план
.....................................................................................................25
3.3.1. Појам стечајног плана
......................................................................25-26
3.3.2. Садржај стечајног плана
.................................................................26-27
3.3.3. Прихват стечајног плана
............................................................... 27-28
3.3.4. Потврда стечајног плана
............................................................... 28-29
3.3.5. Дејства стечајног плана
................................................................. 29-30
3.3.6. Надзор над испуњењем стечајног плана
........................................30-31
ЗАКЉУЧАК
........................................................................................................32-33
4
извршавања обавеза тј. немогућности плаћања, да би у коначници довело до
неизвршења обавеза према повјериоцима, али и трећим лицима. У једној таквој
ситуацији, једно привредно друштво престаје да постоји, односно долази до стечаја
који поред ликвидације заправо представља начин престанка једног привредног
друштва.
Стечај, дакле можемо дефинисати као стање, које је суд прогласио, у коме се
налазе, с једне стране дужник, који је обуставио плаћања или му је имовина
недовољна да се из ње намире потраживања свих повјерилаца, а са друге стране
повјериоци чија су потраживања угрожена обуставом плаћања или презадуженошћу
њиховог заједничког дужника.
1
Из дате дефиниције можемо закључити да је примарни циљ стечаја да се намире
повјериоци и да се испуне односно остваре њихови имовински захтјеви. Други циљ
стечајног поступка јесте гашење привредног субјекта који није у стању да извршава
своје обавезе.
У литератури поред појма стечај сусрећемо и појам стечајни поступак па можемо
поставити питање да ли су то термини који означавају један исти институт или су то
ипак различити термини? Већ смо рекли да је стечај стање једног привредног
субјекта у којем оно није у могућности да извршава своје обавезе.
С друге стране, стечајни поступак означава пут који се мора прећи до краја када
се гаси један привредни субјект- стечајни дужник, односно који ће се у једном
моменту прекинути, када долази до обустављања стечајног поступка и наставка рада
дужника. Дакле, могли бисмо рећи да су стечај и стечајни поступак два термина која
означавају један институт, с тим што први термин означава стање финансијски
неспособног субјекта- дужника, док други означава поступак у коме ће се
примијенити посебна правила ради утврђивања да ли је одређени субјект платежно
неспособан, колико период платежне неспособности траје, постоји ли вјероватноћа
да тај субјект настави са радом, на који начин ће се намирити повјериоци тог
субјекта, итд.
2
1Čolović, V. , Milijević, N. , (2010),
Stečajni postupak
, Banja Luka, str. 27.
2
Čolović, V. , (2010),
Stečajno pravo
, Banja Luka, str. 10.
5
1.2. Историја стечаја
С установом стечаја сусрећемо се још у старом Риму. Римско право је као
најстарија друштвена наука творац највећих правних установа па тако и миссио ин
бона и цессио бонорум које се сматрају претечама стечаја.
Према установи миссио ин бона, у случају стицања више повјерилаца једног
дужника, римски претор је пуштао у имање дужникове повјериоце да би га ови
могли продати и тако се намирити из продатог. Цијела имовина би се продавала
једном лицу- бонорум емптор, који је постајао преторски дужников општи сукцесор
и исплаћивао је утврђене проценте повјериоцима. Касније је настало и тзв.
појединачно отуђивање, гдје је именован цуратор од стране претора, који је из суме
појединачно продатих дужникових имања извршавао дјелимично намирење
повјерилаца.
2
У случају установе цессио бонорум, дужник је својевољно уступао своје имање
повјериоцима, а самим тим дужник је био у стању да очува своју личност, али и да
избјегне затвор.
У средњем вијеку се дужнику који је побјегао, давао салуус цондуцтус за
повратак, односно да би га на неки начин натјерали да се врати, његови повјериоци
су били принуђени да му отпусте један дио дуга. Тако је поступано и са оним
дужником који није побјегао. Разлог томе био је једнак однос према дужницима.
3
У Италији је у средњем вијеку, стечај регулисан статутима градова. Стечај су
тражили повјериоци и дужнику се одузимало имање које се продавало стараоцу.
Постављао се и прокуратор, тзв. општи бранилац који је подизао тужбе и
контролисао потраживања. Дужник је губио управу над имањем.
4
У Србији је доношењем Закона о судејском поступку у парницама грађанским
из 1853. год. по први пут је регулисан и институт стечаја. Наиме, глава ИX овог
Закона садржавала је одредбу о стецишту одн. стечају, глава XИ „о погодби дужника
са повјеритељима“, а глава XИИ „ о уступању имања повјеритељима“.
Године 1929. донијет је Стечајни закон Краљевине Југославије, који је ступио на
снагу 1930. године. Можемо рећи да је основни принцип Стечајног законика из 1929.
2 Mitrović,V.,
Stečajno pravo sa naročitim osvrtom na srpsko zakonodavstvo
, Beograd 1926., str. 5.
3Čolović, V.,
nav. djelo
. str.22.
4 Radojčić, R.,
Prinudno poravnanje u stečaju
, Beograd 1929., str. 9.
7
1.4. Начела код стечаја
Институт стечаја карактерише шест начела и то:
a)
Начело колективне заштите непривилегованих повјерилаца
- стечај омогућује
равномјерно намирење потраживања повјерилаца у зависности од укупне
висине њиховог потраживања и обима стечајне масе.
6
Овим начелом се неким
дијелом покушавају ублажити негативне посљедице покретања стечаја.
b)
Начело једнакости непривилегованих повјерилаца
- овим начелом се
онемогућују недозвољене радње одн. недозвољене трансакције које би једним
повјериоцима годиле док би другима проузроковале штету.
Правила стечајног поступка омогућавају привилегованим повјериоцима и
повјериоцима са правом на одвојено намирење предност у наплати
потраживања. Једнакост привилегованим повјериоцима омогућава институт
побијања правних радњи дужника који регулише ситуације у којима дужник
располаже својом имовином, на тај начин да се смањује вриједност стечајне
масе.
7
c)
Начело универзалности
- значи да цјелокупна имовина стечајног дужника
улази у стечајну масу из које се касније намирују повјериоци.
d)
Начело судског вођења поступка
- тзв. атракција надлежности стечајног суда,
који преузима и парнице које се воде против стечајног дужника у моменту
покретања стечајног поступка код других судова.
8
Оно је неопходно ради
елиминације инсолвентног субјекта из привредног живота. Суд мора бити
стварно и мјесно надлежан како би могао да покрене поступак против
стечајног дужника.
9
6 Vasiljević, M., (2005),
Kompanijsko pravo
, Beograd, str. 492.
7Čolović, V.,
nav. djelo
. str. 29.
8 Vasiljević, M., (2004),
Poslovno pravo
, Beograd, str. 397.
9Čolović, V.,
nav. djelo
. str. 26.
