AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA
ODSEK VISOKA POSLOVNA ŠKOLA LESKOVAC
Seminarski rad
Pojam i vrste tržišta
Osnovi ekomonije
Jovan Tasić - 190
Turizam i ugostiteljstvo
UVOD
U ovom izdanju želim da objasnim pojam i vrste tržišta
.
Odnosi između ekonomskih subjekata određenog ekonomskog sistema mogu biti
regulisani i organizovani na različite načine. Ipak, opšteprihvaćeno je mišljenje da
postoje dva osnovna oblika organizacije privrede:
1.
komandna privreda
– većinu odluka od značaja za ekonomski život donosi država;
sistem odlučivanja je centralno planski, država je vlasnik najvećeg dela sredstava za
proizvodnju i ona upravlja većinom preduzeća; na ovaj način su bile organizovane
privrede bivših socijalističkih zemalja;
2.
tržišna privreda
– šta, kako, koliko i za koga će proizvoditi odlučuju sami privredni
subjekti (preduzeća, domaćinstva); oni donose sve ekonomske odluke koje su od
značaja za privredni život; privredni subjekti su povezani putem tržišta, a svoje
ekonomske odluke donose u zavisnosti od stanja na tržištu.
Tržišna privreda u najčistijem obliku nikada nije postojala jer se država uvek mešala u
privredu. Sve do tridesetih godina XX veka vladalo je mišljenje da država ne treba da
se meša u privredni život i da će sve neravnoteže razrešiti svemoćna nevidljiva ruka
tržišta.
Sa pojavom Velike svetske ekonomske krize 1929-33. postalo je jasno da je
intervencija države neophodna jer postoje određene imperfektnosti tržišta koje ono
samo ne može da prevaziđe (monopoli, eksterni efekti itd.). Zbog toga je danas u
svetskim privredama najprisutniji oblik organizacije privrede koji je negde između
dva osnovna oblika. To je
mešovita privreda
, oblik organizacije privrede kod koga
tržište ima dominantnu ulogu, ali uz određeni stepen državne intervencije. Od
privrede do privrede se razlikuje mera u kojoj se država meša u privredni život
POJAM TRŽIŠTA
Definicija
: Tržište predstavlja ukupnost odnosa ponude i tražnje koje se na
određenom prostoru i u određeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i
usluga.
Da bi do razmene na tržištu zaista došlo potrebno je da predmet razmene ima
određenu vrednost koja se izražava preko cene. Razmena između subjekata se vrši uz
pomoć novca, a cena se formira na osnovu odnosa između ponude i tražnje. U
današnjim uslovima sa razvojem komunikacionih sredstava više nije potrebno da
prodavac i kupac budu fizički prisutni na jednom mestu, kao što nije potrebno ni da
proizvod koji je predmet razmene bude prisutan. Razvoj tehnologije je omogućio da
danas pristup tržištu bude moguć sa bilo koje tačke na planeti.
Tržište pored privatne svojine predstavlja jednu od najvažnijih institucija ekonomskog
sistema. Na tržištu dolazi do razmene između privrednih subjekata čime se
zadovoljavaju potrebe jednih privrednih subjekata (na primer domaćinstava), ali se
takođe i valorizuju proizvodni napori preduzeća – tek na tržištu preduzeća mogu
dobiti tačnu informaciju o tome da li njihov proizvod zadovoljava potrošače. Tržište
je mesto na kome svakodnevno nastaju nova preduzeća, ali i nestaju ona preduzeća
koja nisu mogla da se izbore sa konkurencijom. Nadmetanje proizvođača za dohodak
kupca je prirodno svojstvo robne proizvodnje, a to nadmetanje se odigrava upravo na
tržištu.
Ključni pojmovi za razumevanje tržišta su pojmovi ponude i tražnje, kao i karakter
predmeta razmene (proizvodi ili usluge), sredstva razmene koja se koriste kao i
ekonomski zakoni kojima se sankcionišu i regulišu odnosi između svega navedenog.
Karakteristike svih navedenih elemenata determinišu karakteristike posmatranog
tržišta, ali i vrstu tržišta kojoj posmatrano tržiše pripada.
Na veličinu i strukturu tržišta deluju brojni faktori kako sa strane tražnje, tako i sa
strane ponude. Takođe, deluju i različiti egzogeni faktori (faktori koji su izvan tržišta)
kao i politički, društveni, tehničko-tehnološki i drugi faktori.
FUNKCIJE TRŽISTA
Među teoretičarima postoji relativna saglasnost da tržište obavlja četiri veoma
bitne funkcije. To su:
1.
informativna
2.
alokativna
3.
distributivna
4. selektivna funkcija
Informativna funkcija:
Privredni subjekti su nezavisnijedni od drugih i malo znaju o svojim konkurentima i o
ukupnim potrebama stanovništva. Oni poseduju neke od tih informacija, ali su one po
pravilu nedovoljne da bi se sagledao vlastiti položaj na tržištu. Zbog toga tržište
pruža jednu opštu informaciju o stanju ponude i tražnje za određenom robom ili
