4
1.
Банкарство и пословне банке
1.1. Наука о банкарству и дефинисање банке
Банкарство је широка област која у себи садржи низ институција и функција које утичу
на то да компаније лакше послују. Циљ банкарства као научне дисциплине је да се
научним методама опише, објасни и проучи функција банака, како унутрашњих
проблема банке, тако и општа економска дејства која потичу из њеног функционисања.
Банкарство се бави:
1) Функцијом, улогом и организацијом банака у банкарском и кредитном систему,
2) Банкарским пословима, као што су депозитни, кредитни и остали послови, као и
начелима банкарског пословања,
3) Монетарном, девизном и каматном политиком које опредјељујуће утичу на
пословање банке,
4) Општим привредним и монетарно-финансијским дјеловањем банака и других
финансијских институција.
У другој половини XIX ијвека дошло је до развоја бакарства као научне дисциплине. Са
јачањем државне интервенције током 1930-их година дошло је и до преокрета. Тако да се
у данашње вријеме банке посматрају као новчана предузећа и са становишта њиховог
утицаја на привредне, финансијске и монетарне токове. Банкарски систем се може
посматрати са микроекономског аспекта истраживања, односно интерних питања
функционисања банака, али и са макроекономског аспекта који подразумјева
функционисање банкарског система као цјелине. Банка је профитна организација тј.
новчано предузеће и кредитна установа која се бави депозитним послом, узимањем и
давањем и посредовањем у новчаним пословима. Банке су најзначајније кредитне
финансијске институције. У савременим привредама постоје двостепени банкарски
системи.
1
Први ниво чини централна банка која представља стожер банкарског система,
она је прије свега монетарна институција која има задатак да привреду (макросистем)
обезбједи оптималном количином новца. Други ниво чине пословне банке које су
депозитно-кредитне институције чији је основни задатак прикупљање слободних
новчаних средстава (депозита) од небанкарских трансактора и да их пласирају
небанкарским трансакторима, најчешће у облику кредита.
1
Катарина Панић, „Монетарна економија и банкарство“
5
1.2. Пословне банке
Постоји много врста послова банке. Банка може да обавља сљедеће послове:
депозитне послове (примање и полагање депозита),
кредитне послове (давање и узимање кредита),
девизне, девизно-валутне и мењачке послове платног промета,
издавање платних картица,
послове са хартијама од вредности (издавање хартија од вредности, послови
кастоди банке и сл),
брокерско дилерске послове,
издавање гаранција, авала и других облика јемства (гаранцијски посао),
куповину, продају и наплату потраживања (факторинг и форфетинг и сл.),
послове заступања у осигурању,
послове за које је овлашћена законом,
друге послове чија је пр ирода сродна или повезана са тачкама овог става а у
складу са оснива чким актом и статутом банке.
Основни банкарски послови су:
a) Прикупљање депозита и прибављање средстава
b) Креирање новца и одобравање кредита
c) Обављање платног промета- у земљи и са иностранством.
Међутим, савремена банка је знатно повећала палету производа и услуга које пружа у
циљу осигурања профитабилног пословања. На тај начин, савремена банка тежи да изађе
у сусрет својим клијентима и обједини најразличитије финансијске услуге, као и да
парира све већој конкуренцији.
2
2
Катарина Панић, „Монетарна економија и банкарство“
7
1.4. Банкарски послови
Банкарски послови су они послови који обављају банке. Банкарски послови се закључују
између банкарских организација у вези са прометом новца и услуга са новцем. Банкарско
пословање обављају банке и друге финансијске организације – субјекти банкарског
пословања. Банке се оснивају као акционарска друштва која морају имати мининум два
оснивача, између којих се склапа уговор о оснивању, којим се утвђује износ оснивачког
капитала и друга питања везана за пословање и рад банке, затим се врши упис у
привредни регистар, а поред тога банке морају да поднесу захтјев за дозволу за рад.
5
Банкарски послови су:
1) депозитни;
2) кредитни;
3) девизни, девизновалутни и мењачки послови;
4) емисиони послови;
5) депо – послови;
6) послови са ефектима;
7) гаранцијски послови;
8) послови платног промета.
Према положају банке према клијенту, банкарски послови могу бити:
1) АКТИВНИ – банка се појављује у улози повјериоца, а клијент у улози дужника;
обавља се промет од банке према клијенту;
2) ПАСИВНИ – банка се појављује у улози дужника. Овим пословима банка
прикупља новчана средства да би могла да послује;
3) НЕУТРАЛНИ – то су услужни послови банака у којима се банка не појављује ни у
улози дужника ни у улози повјериоца, већ за стручне услуге које пружа
клијентима узима одређену провизију.
5
Катарина Панић, „Монетарна економија и банкарство“
