Dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju Elinor Ostrom
*Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljuje se svake godine. Od 1969. kada je prvi put
dodeljena, nijedna nije dospela u ruke žene. Četrdeset godina kasnije, 2009., Elinor Ostrom je
dokazala da je svet spreman za sjajne ekonomistkinje, kao i da ona neće biti poslednja sa
ovim priznanjem.
Kao prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu u njoj vidimo mnogo više nego kod ostalih
Nobelovaca. Šta je bilo potrebno da baš ova dama, iz daleke zapadne Amerike zadivi
ekonomski svet i da bude ona koja je uvela „ženski rod“ u ekonomiju. Rodjena u svetskoj
metropoli, znala je da će morati ili da se bori do uspeha ili da bude jedna od onih prosečnih
osoba. Odrasla je u vreme ekonomske depresije, koja je dovela do „rata osnovnih sredstava i
potreba“, u gradu gde je sveža voda luksuz. Za vreme rata njena majka je posedovala baštu,
gde je uzgajala voće i povrće i Elinor je tako naučila dosta o uzgajanju i očuvanju dobara.
Ovo ju je naučilo jednu važnu lekciju u životu – većina ljudi sa problemom mogu preko
saradnje i komunikacije da se bore za zajednička dobra.
Biografija
-Elinor Ostrom rodjena je 7. avgusta 1933. godine u svetskoj metropoli u Los Angelesu, gde
je kasnije pohadjala prestižan Univerzitet UCLA. Srednu školu završila je na brdima Beverly
Hills-a, kako joj se i zvala srednja škola, Beverly Hills High School. Kao tinejdžerka imala je
govornu manu, mucala je. Da bi se izborila sa tim, krenula je u školski debatni klub. Veoma
brzo je napredovala i čak je bila jedna od najboljih. Sve više je počela da sluša istaknute
političare i njihove govore i o njima diskutovala sa majkom.
„Debata je divna stvar koju sam naučila u srenjoj školi, posebno zbog toga što postoje dve
strane koje se bore oko jednog problema. Izuzetno je važno razumeti obe strane.“
*Sa osamnaest godina upisala je jedan od najprestižnijih škola na svetu University of
California, Los Angeles i to političke nauke. Dobila je diplome za osnovne (B.A.), master i
doktorske (Ph.D.) studije i to u Političkim naukama. Kada je diplomirala 1954. godine
Ostrom se preselila istočno gde je provela 3 godine kao asistent ličnog menadžera pravne
firme u Bostonu. Na Indiana Univerzitetu radila je kao profesor za Političke nauke. Za to
vreme dok je radila odlučila je da krene i na postdilomske studije, Masters. Medjutim bila je
toliko oduševljena predavanjima da je napustila posao i vratila se školi. To je bilo vreme kada
žene nisu išle na postdiplomske studije. Tu upoznaje svog tadašnjeg muža, Vincenta Ostroma,
koji je takođe proučavao političke nauke.
-Elinor je diskutovala o bitnim temama. Jedna od najznačajnijih za južnu Kaliforniju je
nestašica vode. 1945. pojedinci su primetili u zapadnom Los Angelesu da sve više vode
nestaje i da je to uzrok soli koja je pronadjena u zemljuštu. Ona je radila na ovom projektu i
bila je fascinirana načinom na koji su uspeli da povrate vodu. Ova tema je dosta uticala na
njeno razmišljanje o tome kako veliki procenat imaju pojedinci u celokupnoj privredi.
1969.godine Ostrom počinje neformalni seminar koji se održavao jednom nedeljno, radi
diskutovanja o različitim zanimljivim temama o političkim naukama, ekonomiju, sociologiji, i
radi razmene ideja. Sve više ljudi je bilo zainteresovano za seminar.
*Jedno od njenih najvećih dostignuća je stvaranje radionice „Workshop in Political Theory
and Policy Analysis“. 1988. godine iza nje se nalaze mnogobrojni projekti i istraživanja
bazirana na rezervnim izvorima, kao što su rečna područja, sistemi za navodnjavanje i
područje za pecaje. Njena želja je bila da uporedi i nađe pravila i način za uspešno održavanje
resursa. Uspela je nađe privatan posed koji je funkcionisao, zajednicu koja je funkcionisala,
državni posed koji je funkcionisao, ali i sva tri tipa koja su bila potpuna katastrofa.
Ona je shvatila da se moraju definisati barijere. 1990. skupila je sve podatke i objvila ih u
knjizi „Governing the Commons“ tj. Upravljanje resursima.
1992. godine UN za hranu i poljoprivrednu organizaciju (United Nations Food and
Agriculture Organization – FAO), pitalo je Ostromovu da radi na projektu vezanom za
šumarstvo. Od tada ona je počela dosta vremena da posvećuje Internacionalno Šumarskom
Resurs Programu. (International Forestry Resources and Institutions – IFRI).
Nobelova nagrada
-2009. godina je veoma zanačajna za osobe ženskog pola širom sveta. Prvi put posle 40
godina Nobelova nagrada je otišla u ruke žene sa ogromnim znanjem i iskustvom. Nagradu je
podelila sa kolegom Oliverom E. Williamsonom.
Nobelova nagrada joj je dodeljena 8. decembra 2009. godine u Aula Magan na Stockholm
Univerzitetu. Elinor je bila predstavljena sa temom „Van tržišta i države: policentrično
upravljanje kompleksnim ekonomskim sistemom “ („Beyond Markets and States: Polycentric
Governance of Complex Economic Systems“). Nobelova nagrada joj je dodeljena za životni
rad i posvećenost ekonomiji i ekonomskim sistemima. Kraljevska Akademija Nauke u
Švedskoj dodelila je nagrau za ekonomiju Elionor za njenu analizu ekonomskog upravljanja,
posebno za dobra i stalež. Dolazala je da u zajednički posedi nedovoljno organizovani, i da
treba da budu ili centralno ovlašćeni ili ili da budu privatizovani. Poseban deo celokupnog
njenog rada nosi „Tragedy of the Commons“ tj. Tragedija opštih dobara.
*„Civilno društvo“ – volonterske aktivnosti u cilju rešavanja životnih problema, kako bi se
što manje oslanjalo na državu.
„Politička psihologija“ – prema Hobsu, socijalne dileme se jedino mogu rešiti vrhovnom
vlašću, ili prema Adamu Smitu, koji je to video kao nezavisno tržište. Vincent i Elinor
Ostrom i njihovi studenti su pokušali da spoje Hobsa i Smita i njihove teorije. Elinor i njena
Teorija o tragediji dobara. Tradicionalno tu mislimo na dobra koja su prirodna i
transformisanjem se pretvaraju u privatna dobra, kao na primer šume, livade, ribnjaci.. Njena
teorija se bazira na nestanku „izvora“ tih dobara. Kada imate kolektivni pristup nekom izvoru
koji lako nestaje i niko od vas nema inicijativu da obnovi taj izvor, svako će iskoristiti onoliko
koliko mu je potrebno, a često i više nego sto mu je potrebno, i uništiti njegovu vrednost.
Npr. Ovca dodje i pase na nekoj livadi, ona možda jede danas ali pitanje je da li će imati nešto
da jede sutra. Adam Smitova teorija i samo interes nas vodi ka „nevidljivoj ruci“ a sa dobrima
nas vodi ka tragediji. Tako da nešto osim samo interesa mora biti ispoljeno kako bi se ovi
izvori hrane, vode... sačuvali. Ono sto je Elinor proučavala su zajednice i nihova pravila kako
da sačuvaju izvore energije i hrane.
-Svuda po svetu, kroz istoriju, zajednice su imale svoja pravila iako nisu bile privatna
zemljišta. U takvim situacijama logičan bi bio tipičan ztžišni odgovor – privatizacija samih
