ЈУ Економска школа , Бијељина
МАТУРСКИ РАД ИЗ МОНЕТАРНЕ ЕКОНОМИЈЕ И БАНКАРСТВА
„ПОСЛОВНЕ БАНКЕ“
Ментор: Ученик:
Проф. Дивна Максимовић
Тијана Ашћерић
Бијељина, 2021. године
Тијана Ашћерић
Економска школа
Пословне банке
4
1. ИСТОРИЈА БАНКЕ
Први банкарски послови, како се они са данашњег становишта схватају, настали су већ
у раним периодима развоја људског друштва. Зачеци ових послова могу се историјски
пратити још од 3000. године прије нове ере, а сигурнији материјални докази о врсти и
начину развоја банкарских послова, од VII вијека прије нове ере. У периоду од VII до V
вијека прије наше ере, у Вавилону су се појавиле приватне куће које су се бавиле
претечом данашњих банкарских послова, познати под називом тезаурисање, а људи који
су се њима бавили звали су се "тезаури" (данашњи појам "тезаурисање" подразумјева
повлачење новца или других вриједности из промета). Ти први послови односили су се на
организовано склањање одговарајуће робе, обично жита и друге врсте сличних
производа, на чување. Примљену робу тезаури су чували или давали даље у промет на
одређени рок и уз одговарајуће признанице о депонованим производима које су и саме
постојале предмет самосталног финансијског промета за обрачуне и плаћање.
У истом раздобљу у старој Грчкој банкарски послови се развијају у оквиру чувених
храмова, посебно храмова у Ефесу на острву Родос. Појавом кованог новца на овом тлу,
почев од VI вијека прије наше ере, које је издавао скоро сваки град или мања државица
самостално за своје потребе, јављају се и први приватни мјењачи, који су мијењали новац
једног града, односно државе за новац друге државе, или су га давали на зајам уз камату.
Свој посао они су обављали на тргу за столом или на клупи. Како се сто на грчком назива
"трапеза", то су они добили назив "трапезити". а у данашњем смислу ријеч "трапеза"
означава банку.
У периоду постојања Римске империје стичу се још повољнији услови за развој
новчаних трансакција и других финансијских послова. Лице које се у Римској империји
бави примањем депозита и улога, давањем зајмова и посредовањем у новчаном промету,
назива се "ангентаријус". Њихови послови се у великој мјери одражавају на развој
привредног живота, али утицај "аргемаријуса" на власти и државне послове постојао је
све већи. Мјењачке послове обављала су друга лица која су се звала "тиумулатори".
У раном феудализму, паралелно са одумирањем трговачких послова, замирао је и
развој банкарских послова, односно банака. У овом периоду већи значај још су имали
само мјењачки и емисиони послови. Мноштво монета различитих врста које се у том
периоду развијају све више, изискивале су постојање само мјењачких послова. У истом
периоду кредитни посао се јавља највећим дијелом у облику натуралног кредита, да би се
током времена све више развијао као посебан новчани кредитни посао који прати
трговачке трансакције. У оквиру ових послова, у трговачком промету ширу примену
добија меница (XIII вијек - Италија), на основу које се као инструмент плаћања
Тијана Ашћерић
Економска школа
Пословне банке
5
успјешно развија међународни трговачки и новчани промет. Овај период је значајан и по
првим случајевима "кварења новца", што се чинило одступањем у тежини и саставу
племенитих метала од којих је кован новац, а испољило се у одређеној стопи инфлације
која је засигуно сиромашила широки круг власника новчане имовине.
Банкарски послови поново оживљавају у средњевијековној Италији, када се
банкарство развија из потребе за сталним кредитима и организованији је и сигунији
платни промет. У XII вијеку наше ере у Италији су се развиле претече данашњих банака,
назване "монтес". Прве банкарске институције појављују се као комерцијалне и емисионе
банке, а међу њима су као прве најпознатије Банка ди Генове, основана 1320. године и
Саса ди Сант Георгио, основана 1407. године. Ове банке бавиле су се и жиро прометом, те
се стога сматрају и најстаријим правим банкама у историји банкарства. У овом периоду
развила се и употреба меница, која је врло брзо постала важно и незамјенљиво средство
пословног промета и кредитирања. Такође, амстердамска банка увела је у промет посебан
књижни новац, који је под називом "марк банко" представљао 8,5 г финог сребра.
Основи савременог банкарства постављани су током XVIII и XIX вијека, када су
основане велике банкарске институције, које су сопственим и туђим средствима постале
важан фактор развоја привреде и промета, не само у земљама гдје су се ове банке развиле,
него и у међународним односима. Међу њима су, свакако, најпознатије; Свериген
Рискбанк, основана у Шведској 1668. године, Банк оф Енгланд, основана у Енглеској
1694. године итд.
Тијана Ашћерић
Економска школа
Пословне банке
7
имена предложених чланова управног и извршног одбора банке, као и податке о
њиховој квалификацији, искуству и пословној репутацији;
приједлог програма активности банке за период од три године и приједлог плана
пословне политике банке за годину у којој се банка оснива;
приједлог процедура банке за управљање ризицима и за унутрашњу контролу;
доказ да је надлежно регулаторно тијело државе поријекла одобрило страној
банци или другом страном лицу из финансијског сектора учешће у оснивању
банке, или доказ да такво одобрење није потребно према прописима те државе ако
се банка оснива као зависно друштво стране банке или другог страног лица из
финансијског сектора које је предмет контроле, односно надзора овог
регулаторног тијела;
доказе о испуњености услова прописаних Законом о банкама ако је оснивач банке
страна банка или страно лице из финансијског сектора које је предмет контроле,
односно надзора регулаторног тијела државе поријекла;
овлашћење за лице с којим ће Народна банка сарађивати у поступку по захтјеву за
добијање прелиминарног одобрења, и
доказ да је уплаћена накнада прописана одлуком којом се утврђује јединствена
тарифа по којој се наплаћују накнаде за услуге које врши Народна банка, као и
доказ о уплати републичке административне таксе у складу са законом којим се
уређују републичке административне таксе.
О захтеву за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке Народна банка
одлучује у року од 90 дана од дана пријема уредног захтјева. Ако потенцијални оснивачи
банке не поднесу Народној банци захтјев за издавање дозволе за рад банци у року од 60
дана од дана добијања прелиминарног одобрења, прелиминарно одобрење престаје да
важи.
2.2. Поступак за издавање дозволе за рад банке
Оснивачи банке, након добијања прелиминарног одобрења, подносе Народној банци
захтјев за давање дозволе за рад банке уз који достављају:
доказ о уплати новчаног дијела оснивачког капитала, као и доказ о преносу
неновчаних средстава у оснивачки капитал банке и изјаву о поријеклу тих
средстава;
