Trgovački profit

Економија је научна дисциплина која проучава основна правила понашања и економске законитости у економским активностима. У свакој епохи развоја, економија проучава економске активности, како друштво користи оскудне ресурсе ради производње добара и услуга и врши њихову расподјелу међу члановима друштва.  Економија је повезана и са другим наукама: социологијом, демографијом, политиком и другим. Предмет изучавања економије је подјељен на двије главне области: микроекономију која проучава привредне субјекте (домаћинства и предузећа) са становишта трошкова производње, и макроекономију која се бави изучавањем појава и процеса као што су: инфлација, незапосленост, индустријска производња и економија државе. Историјски посматрано током 12. и 13. вијека развој заната довео је до диференцијације у самим занатима, до издвајања горњег еснафског слоја који је почео да експлоатише широке масе ситних мајстора. У занате је почео да продире трговачки капитал. Теорија капитала је саставни дио теорије имовине и она представља централно питање и срж политичке економије у оквиру које се детаљно и изучава. Ријеч капитал потиче од латинске ријечи цапут, што значи глава, односно од приђева цапиталис-главни. Капитал као ријеч се први пут појављује у средњем вијеку са ширењем трговачког богатства и појавом кредита. Оно што се обично тада, па и данас подразумијевало под капиталом јесте укупност добара која доносе камате. Као трговина капитала сматра се трговина ликвидним новцем расположивим у року дужем од једне године. Другим рјечима, тржиште капитала представља институционално организовани простор са свим потребним елементима неопходним за његово функционисање у тачно одређеном времену, као и правила и узансе понашања учесника. Основна функција тржишта капитала је управо та да врши стално окупљање имаоца и тражиоца капитал на одређеном мјесту и у одређено вријеме.