5
1. КАПИТАЛ
1.1. Појам и функције капитала
Капитал (лат. capitalis - главни, caput – глава) у економији представља вриједност (у
форми новца, имовине или људских ресурса) која се улаже у производњу или неку другу
економску дјелатност са основном намјеном да се увећа, односно да донесе добит.
Капитал се може улагати у производни или непроизводни сектор. Међутим, његова
основна намјена је увијек иста, а то је увећање основне вриједности или производња
других добара. С обзиром да капитал није природно добро, он се мора произвести или
позајмити. Капитал може бити физички (опрема, производни и пословни простори,
сировине, полуготови и готови производи) и финансијски (готовина, хартије од
вриједности итд). Међутим, треба правити разлику између капитала и личне имовине, јер
лична имовина не учествује у производном процесу. У случају да се та имовина прода и
добијени новац уложи у производњу, лична имовина се у тим условима претвара у
капитал.
1.1. Врсте капитала
Капитал се може подјелити и на стални (фиксни) и оптицајни (циркулирајући). Средства
која ће се дуго времена задржати као улагање у основна средства представљају стални
(фиксни) капитал, док она средства која се користе за текуће финансирање представљају
оптицајни (циркулирајући) капитал. Осим тога, постоји подјела капитала на власнички и
позајмљени. Власнички је онај капитал који власник уноси у производњу и стога на њега
не плаћа камате, док се позајмљени капитал односи на средства која су позајмљена и за
која се у неком временском периоду мора вратити главница (позајмљена вредност) и
камата. Улагање капитала у неки посао или пројекат са циљем да се добије одређена
корист се назива инвестиционо улагање. Адам Смит дефинише капитал као „онај дио
човјекових дионица од којег се очекује да ће произвести приход”. Овај термин је
кориштен за сву покретну имовину од 16. вијека. Како се капитално добро одржава или
враћа у стање препродукције, зависи од типа датог капитала.
1
1
Б. Јовановић-Гавриловић, С. Деветаковић, Г. Рикаловић, „Основи економије за трећи разред економске
школе“
6
У већини случајева капитал се замјењује након периода депрецијације док новије форме
капитала чине даљу употребу садашњег капитала непрофитабилном. Исто тако је могуће
да напреци учине једну застарјелу форму капитала поново практичном. Капитал је
дистинктни облик земљишта (или необновљивог ресурса) у смислу да се капитал може
повећати људским радом. У било ком моменту, тотални физички капитал се може
сматрати капиталним дионицама (што не треба мјешати са капиталним дионицама
пословне јединице). У фундаменталном смислу, капитал се састоји од свега што може да
повећа моћ особе да врши економски користан рад, камен или стријела је капитал за
пећињског човјека који може да их користи као ловачке инструменте, и путеви су
капитал за становнике града. Капитал је унос у продукциону функцију. Куће и лични
аутомобили се обично не дефинишу као капитал него као трајна добра, пошто се они не
користе за продукцију продајних добара и услуга. У марксистичкој политичкој
економији, капитал је новац који се користи за куповину нечега с циљем поновне продаје
уз реализацију финансијског профита. Код Маркса капитал постоји само унутар процеса
економске размјене - он је богатство које израста из самог процеса циркулације, и за
Маркса он формира основу економског система капитализма. У савременијим школама
економије, ова форма капитала се генерално назива „финансијским капиталом” и
разликује се од „капиталних добара”.
Класична и неокласичкан економија сматрају капитал једним од фактора производње
(заједно са другим факторима: земљиштем и радом). Сви други производни импути се
називају нематеријалним у класичној економији. Тиме су обухваћени организација,
предузетништво, знање, добра воља, или менаџмент (који неки карактеришу као таленат,
друштвени капитал или инструкциони капитал). Факрорима производње се сматрају:
1) Добра која се непосредно не користе у процесу производње, за разлику од
сировина или интермедијарних добара. (Значајан изузетак овом су
депрецијациони расход, који се попут интермедијарних добара третира као
пословни трошак.)
2) Добра која се могу произвести или повећати (у контрасту са земљиштем
необновљивим ресурсима).
Ове посебне погодности пренијете су у савремену економску теорију. Једна додатна
категорија капитала су дионице. Као такве, њихова вриједност се процјењује у датом
временском тренутку. У контрасту с тим, инвестиција, као производња која се додаје
основном капиталу, се дефинише као процес који се одвија током времена („годишње”).
