Uvod
iromaštvo i radost nikada ne spavaju zajedno“, glasi portugalska izreka.
Humaniratci, džakovi sa brašnom, gladne oči afričke dece i ruke koje se otimaju za
hleb, su slike koje su nam bile tako daleke i tuđe. Raspad SFRJ, ratovi, izbeglice,
razaranje privrednih resursa i opšti pad standarda su na velika vrata doveli siromaštvo i u naše
domove. Ratovi u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu, bombardovanje SRJ, značajno su doprineli da
stanovnici Srbije upoznaju siromaštvo u njegovom najgorem obliku.
„S
Sa dolaskom novih snaga na političku scenu Srbije, 2000. godine, građani Srbije su se
nadali boljem životu. Neočekujući da Srbija preko noći postane San Marino, Norveška ili
Luksemburg, nisu se ni nadali krajnjoj bedi i siromaštvu, u kojoj narod praktično umire od gladi.
U tako veoma nepovoljnim ekonomskim i socijalnim uslovima nova, demokratska Vlada
započela je neminovan procez tranzicije u modernu , tržišnu i prema svtu otvorenu privredu.
Proces modernizacije, restrukturiranja iracionalizacije neprivrednih delatnosti, koji je u toku,
kroz brojne viškove zaposlenih i stvaranjem novih „džepova“ siromaštva, otkriva do sada
prikrivene, dodatne socijalne probleme.
Zato je donošenjem Strategije za smanjenje siromaštva koju je Vlada Republike Srbije
usvojila 2003. godine kao i primenom aktivnosti promovisanja i upravljanja procesom izrade
politika društvenog uključivanja, u skladu sa procesom društvenog uključivanja koji se sprovodi
na nivou Evropske Unije, počeo dug i mukotrpan proces za smanjenje siromaštva u Srbiji.
1
Šta je siromaštvo?
U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih
prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja,
neodgovarajuće stambene uslovi i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim,
obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i
neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i
vazduh.
Siromaštvo u Srbiji se dramatično povećalo tokom devedesetih godina 20. veka. Srednja
klasa je nestala, broj siromašnih je povećan za dva i po puta i sve veći broj ljudi živi neznatno
iznad linije siromaštva. Istovremeno, sve veći broj ljudi postaje siromašan kao posledica
socijalne isključenosti, nedostatka pristupa javnim (komunalnim) uslugama i tržištima,
nedostatka jednakih mogućnosti za sve, itd.
Siromaštvo se povećalo uglavnom zbog oštrog pada BDP tokom protekle decenije.
Krajem 2000. godine ukupni BDP iznosio je 45%, a BDP po glavi stanovnika manje od 40% u
odnosu na 1989. godinu, što je najveći pad BDP u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Ovakva
situacija je imala negativne posledice na sve aspekte života u Srbiji.
Iako je u značajnoj meri osiromašila u proteklih 15 godina, Srbija se i dalje nalazi u
kategorije srednje razvijenih zemalja i pored toga što se nalazi na lestvici nižoj od pre početka
krize 90-ih. Na teritoriji zapadnog Balkana, siromaštvo je najmanje prisutno u Hrvatskoj (8,4%),
a najviše u Albaniji (preko 25%) i na Kosovu gde 50% ukupne populcije živi ispod zvanične
linije siromaštva. U poređenju sa zemljama u regionu istočne Evrope, siromaštvo u Srbiji je
približno na istom nivou kao u Rumuniji (10,5%), manje nego u Albaniji, a veće nego u
Bugarskoj i Poljskoj. Ali, na neki način, Srbija se ne razlikuje od ostalih zemalja u tranziciji po
tome da siromaštvo ostaje ruralni fenomen
1
. Vreme tranzcije
2
najteže podnose oni koji gube
posao, ali i mladi ljudi.
1
Ruralno siromašne predstavljaju stari, sitni proizvođači i ostali radnici sa posedom ili bez njega i njihove porodice
2
Posmatrajući sa ekonomskog aspekta ovaj pojam podrazumeva prelazak jednog sistema u drugi, i to iz netržišnog u
tržišni koncept privređivanja.
2
Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) koji su objavljeni 2007. godine govore da
je ispod apsolutne linije siromaštva živelo 8.3% stanovnika Srbije.
Najniži nivo siromaštva zabeležen je u 2008. godini kada je 6.9% stanovnika Srbije
živelo ispod apsolutne linije siromaštva. U toku ove godine zabeleženi su zabrinjavajući podaci u
toku poslednjeg kvartala 2008, kada je međunarodna finansijska kriza počela da se oseća i u
Srbiji.
Tokom 2009. godine Srbija beleži prvo povećanje broja siromašnih od demokratskih
promena. Po APD u 2009. godini je 6.9% stanovnika živelo ispod linije siromaštva.
Kako bi se pažljivije pratili efekti finansijske krize, podaci o siromaštvu izračunati su i za
prvu polovinu 2010. godine. Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva za prvu polovinu 2010.
godine, pokazuju novu tendenciju rasta broja siromašnih na 8.8% (januar-jun 2010). Treba
napomenuti da je ovaj podatak Republičkog zavoda za statistiku samo preliminiran i da će
zvanični pouzdani podaci biti dostupni tek krajem 2010. tj. Početkom 2011. godine.
Socijalna politika i siromaštvo
Na siromaštvo, pored neposrednih državnih politika (socijalna pomoć, dečji dodaci)
6
,
utiču i politike koje imaju druge ciljeve, ali koje svojim dejstvom utiču na obim i dubinu
siromaštva, odnosno na život građana Srbije.
Jedna od njih je penzijski sistema i politika. Samo postojanje razvijenog penzijskog
sistema smanjuje siromaštvo među starijim građanima, doprinoseći na taj način ublažavanju
opšteg siromaštva. Mnogi elementi penzijskog sistema i politike određđuju koliki će se broj
starijih građana naći ispod linije siromaštva, kao što su uslovi penzionisanja, minimalna penzija,
sistem indeksacije i slično. Penzijski sistem Srbije je tokom prethodnih godina i decenija dosta
uspešno štitio starije građane (njhi oko 1,5 miliona) od zapadanja u siromaštvo, održavajući
određen, iako minimalan, nivo potrošnje, ali po cenu previsokih rashoda i učešća penzija u
društvenom proizvodu. Reforam penzijskog sistema verovatno će uticati na smanjenje učešća
penzija u društvenom proizvodu, što će zaoštriti pitanje relativnog siromaštva starijih građana. Sa
druge strane, pretpostvaljeni ekonomski napredak će delovati u suprotnom smeru
.
Drugi je tržište rada i regulacija na njemu. Budući da siromašni po definiciji nemaju
natniju (produktivnu) imovinu, to njihov dohodak prevashodno zavisi od mogućnosti
6
B. Mijatović . Načela nove socijalne politike, u
Strategija reformi
, CLDS, 2001.
4
zapošljavanja i preovlađujućih zarada na tržištu. Doskorašnje radne odnose u Srbiji, zasnovane
na socijalističkim principima preterane zaštite zaposlenih, zamenjuju novim, koji odgovoraju
tržišnom sistemu i ugovornim odnosima između poslodavca i zaposlenog. Tek će moderniji,
fleksibilnije sistem radnih odnosa i tržišta radne snage, zajedno sa ostalim komponenatama
ekonomske reforme, omogućiti efikasnije poslovanje, a time i povećano zapošljavanje.
Treći sektor koji utiče na položaj siromašnih jeste zdravstveni sistem, koji doprinosi
ublažavanju posledica siromaštva u meri u kojoj je besplatan, tj dostupan siromašnim građanima
bez plaćanja usluga. Doskora su zdravstvene usluge u Srbiji bile, normativno posmatrano,
uglavnom besplatne za sve građane Srbije, ali su neformalna plaćanja bila veoma raširena i često
obavezna, pretvarajući, tako, sistem u haotičnu kombinaciju besplatnih i komercijalnih usluga. U
budućnosti će se, verovatno, širiti legalna naplata zdravstvenih usluga, ali je neizvesno da li će to
dovesti do smanjenja neformalnih plaćanja ili ne. U zavisnosti od odgovora na ovo pitanje moglo
bi se proceniti da li će i u kojoj meri biti pogoršan položaj građana, a posebno siromašnih, u
odnosu na zdravstvenu zaštitu.
Četvri sektor od značaja za smanjenje siromaštva je obrazovanje. Siromašni obično imaju
ispodprosečno obrazovanje, što znači i manje mogućnosti za pristojnu zaradu. Stoga je jedna od
dobrih dugoročnih strategija u velikom broju zemalja sa niskim dohotkom ulaganje u obrazovni
sistem, kako bi se u dužem roku smanjilo siromaštvo kroz povećanje mogućnosti zarađivanja
putem povećanje sposobnosti ljudi. U srbiji, međutim, manjak obrazovanja nije jako važan
činilac siromaštva, čemu su uzroci kako razvijen obrazovni sistem, tako i karakter siromaštva
(ekonomska kriza itd).
Socijalno uključivanje
Socijalna (društvena) uključenost definiše se kao proces koji omogućava da oni koji su u
riziku od siromaštva i društvene isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za
puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i
blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu u kojim žive. Društvena uključenost
osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje
osnovnih prava.
U oktobru 2003. godine Vlada je usvojila Strategiju za smanjenje siromaštva (SSS) sa
ciljem da prepolovi siromaštvo u Srbiji do 2010. Godine.
Iako je broj siromašnih u Republici
Srbiji prepolovljen u periodu od 2002. Do 2007. godine
, još uvek više od 500.000 građana živi
ipod apsolutne granice siromaštva. Obzirom na novonastalu svetsku ekonomsku krizu, postoji
5
