Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija
Uvod
Emocija je naziv za čovekovu reakciju na neki događaj.Naši doživljaji predmeta i pojava,koje opažamo i o kojima razmišljamo,uvek su praćeni emocijama.Opažaji odražavaju realni svet delovanja draži na naša čula,mišljenje,odražava veze između pojava i predmeta,dok emocije te predmete,pojave i odnose između njih odražavaju kao naš unutrašnji tj. subjektivni odnos.
Pojava pojma emocionalne inteligencije primljena je sa velikim zanimanjem u naučnim a posebno u širim drustvenim krugovima. Jedan od uzroka takve popularnosti mogao bi biti u karakteristici savremenog čoveka da mnogo bolje i uspešnije rešava tehničke od humanih problema. Jedan od čestih humanih problema pojedinca danas je usklađivanje emocija sa razumom.Pojam emocionalne inteligencije datira u psihologiji od 90-ih godina proslog veka,a prvi put su ga u svojim radovima uveli Peter Saloveja i Džon D. Majer.Oni su emocionalnu inteligenciju definisali kao ,,sposobnost praćenja i razlikovanja vlastitih i tuđih osećanja i emocija,i korišćenja tih informacija kao voiča ѕa razmišljanje i delovanje,,.

Teorijska osnova emocionalne inteligencije

Psiholozi su još u 18. veku podelili ljudsko mišljenje na 3 segmenta:
• Kogniciju ili spoznaju (apstraktno i logičko mišljenje,pamćenje, rasuđivanje)
• Afekt (emocije,raspoloženja , stanja)
• Motivacija (stečeni postupci)
Iz naziva emocionalne inteligencije proilazi da bi ona trebala da bude kombnacija inteligencije i emocija. Samim tim je potrebno prvo obrazložiti ova dva pojma ponaosob. Inteligencija je mentalna osobina koja se sastoji od više sposobnosti: učenje iz iskustva, adaptiranje na nove situacije, shvatanje i razumijevanje novih situacija i korišćenja stečenog znanja u interakciji sa okruženjem. Ipak,još uvek u psihologiji ne postoji prava definicija inteligencije.Najčešće citiranu definiciju inteligencije dao je Vešler govoreći da je,,ineligencija ukupan ili globalni kapacitet pojedinca da deluje svrahovito,misli racionalno i efektivno vlada svojom okolinom,,.
Prema Andriloviću i Čudini ni danas nema odgovora napitanje šta su emocije ali su naklonjeni definiciji da su emocije,,doživljaju našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima,događajima i postupcima,,.

Definicija emocionalne inteligencije Danijela Golmana

Različiti autori su emocionalnu inteligenciju definisali na rasličita načine.
Pojam emocionalne inteligencije obradio je Danijel Golman u knjizi „Emocionalna inteligencija“, objavljenoj 1994.
Danijel Golman je autor koji je najzaslužniji za popularizaciju pojma emocionalne inteligencije. On u svojoj knjizi piše da ,,potpuo ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji-sposobnosti da se saoseća sa drugima,procenjuje,stvara dobre odnose,da bude privlačan-kao i drugim emocionalnim veštinala koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan,a time i koristan okolini,,.

Prema Golmanu, model emocionalne inteligencije čine:
• Samosvest – sposobnost „čitanja“ sopstvenih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu
• Donošenje odluka – proučavanje sopstvenih postupaka i poznavanje posledica
• Upravljanje osećanjima – spoznavanje šta je podloga osećanja
• Prevazilaženje stresa – naučiti opuštati se i razumeti važnost opuštanja
• Empatija – razumevanje tuđih osećanja i uvažavanje različitosti mišljenja
• Komunikacija – razgovarati o osećanjima sa razumevanjem i biti dobar slušalac
• Samootkrivanje – razumevanje potrebe za otvorenošću i poverenjem, naučiti kada i kako govoriti o svojim osećanjima
• Pronicljivost – prepoznavanje obrazaca u ličnom i životu drugih ljudi
• Samoprihvatanje – umeti prihvatiti svoje mane, umeti ceniti svoje vrline
• Lična odgovornost – preuzeti odgovornost i umeti prepoznati posledice ličnih odluka i reagovanja
• Samopouzdanje – umeti izložiti svoje brige i osećanja bez ljutnje i pasivnosti
• Grupna dinamika – spoznati kada pratiti, a kada voditi
• Rešenje konflikta – model „pobediti/osvojiti“ pri pregovaračkom kompromisu