Seminarski rad
EMPIRIJSKA ANALIZA MASTRIŠKIH KRITERIJUMA
FISKALNE POLITIKE U ZEMLJAMA EU
Sadržaj
UVOD….………………………………………………………............................1.
1. Pojam i delokrug Pakta za stabilnost i rast……………..………..….2.
1.1.Ugovor iz Mastrihta…………………….…………….…………………..…...2.
1.1.1. Mastrihtski kriterijumi……………………………………….……......3.
1.2. Pakt za stabilnost i rast……………………………………………….….…...4.
1.3. Uslovi koji se odnose na fiskalnu politiku………………………….……..…6.
2.
Poštovanje kriterijuma fiskalne politike u zemljama
Evropske Unije……………………………………………………………7.
2.1. Analiza fiskalnog deficita I javnog duga u zemljama Evropske Unije…….11.
3.
Komparacija rezultata……………………………………….........13.
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………...14.
Literatura…………………………………………..……………………………15.
1.
Pojam i delokrug Pakta za stabilnost i rast
Prijem u monetarnu uniju zahteva budžetski deficit manji od 3% BDP-a i javni dug koji je manji od
60% BDP-a ili opada ka ovom kriterijumu. Ali šta se dešava nakon toga, u okviru stalnog režima
monetarne politike? Da li zemlje mogu da realizuju ova dva fiskalna kriterijuma, priključe se
monetarnoj uniji i zatim se ponovo vrate u stanje neobuzdane nediscipline? Kada je usvojen
1997.godine Pakt je trebalo striktno i da se primeni. Međutim, s obzirom na to da je fiskalna politika
ostala u nacionalnoj nadležnosti, konačna reč je morala da bude prepuštena ECOFIN, savetu
ministara finansija evrozone koji je delovao prema predlozima Evropske komisije. Komisija je
preuzela odgovornost “vrhovnog policajca”,ali je ECOFIN bio protiv donošenja odluka koje bi
dovele do snažnog protivljenja njegovih članica, naročito ministara finansija velikih zemalja. U
novembru 2003 godine trebalo je da Francuska i Nemačka budu sankcionisane. Pod pritiskom
ministara finansija te dve zemlje, ECOFIN se povukao i stavio je Pakt u “mirovanje”. Komisija je
stavila ECOFIN pred Sud pravde Evropskih zajednica zbog kršenja Pakta, što se dogodilo prvi put.
U junu 2004. godine Sud je doneo odluku, a ECOFIN je zaista prekršio zakon, ali samo zbog načina
na koji je nazvao svoju odluku (Pakt ne može da se stavi u mirovanje). Greška je brzo ispravljena
novom rezolucijom, iako se činjenica da Francuska i Nemačka nisu sankcionisnae, nije promenila.
Ta epizoda je potvrdila da Pakt nije dobro osmišljen. Prepoznajući to da je bio suviše rigidan da bi
mogao da se primenjuje, vlade i Komisija su pripremile redizajniranje Pakta. Redizajnirani Pakt
zadržava princip kaznenih mera nastojeći da se izbegnu situacije u kojima bi morale da se primene
kazne.
1
1.1.
Ugovor iz Mastrihta
Mastrihtskim ugovorom ili Ugovorom o Evropskoj uniji, koji je stupio na snagu pre 20 godina, EU
je otišla korak dalje od svog prvobitnog ekonomskog cilja, stvaranja jedinstvenog tržišta, a u prvi
plan su izbile i njene političke ambicije. U dugoj istoriji evropskog projekta taj ugovor predstavlja
veliku prekretnicu zbog stvaranja jedinstvene valute, moćnog simbola i ključnog koraka napred u
evropskoj integraciji. Međutim, 20 godina posle, EU teško pronalazi novi projekt koji bi podstakao
izgradnju Unije, posustale zbog krize i rastućeg nepoverenja građana. Ugovor o Evropskoj uniji
potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992. godine a stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine.
Sklapanje novog ugovora je usledilo nakon promena na spoljnom i unutrašnjem planu, poput pada
komunističkih vlasti u istočnoj Evropi i ujedinjena Nemačka. Na unutrašnjem planu članice su
želele da se napredak ostvaren primenom ranijih ugovora dopuni drugim reformama.
2.
1
Baldwin R., Wyplosz Ch., 2010., Ekonomija evropskih integracija, Data status, Beograd, str.532-533.
Ugovorom iz Mastrihta je ustanovljena Evropska unija na "tri stuba" - Evropska zajednica,
zajednička spoljna i bezbednosna politika i pravosuđe i unutrašnji poslovi, kao kombinacija
nadnacionalnog i međuvladinog pristupa, a tu strukturu je zadržala sve do stupanja na snagu
Lisabonskog ugovora 1. decembra 2009. godine.
2
Mastrihtskim ugovorom koji se sastoji od preambule i sedam poglavlja, uvodi se koncept
evropskog državljanstva i daje veća uloga Evropskom parlamentu. Evropska ekonomska zajednica
(EEZ) postaje Evropska zajednica (EZ). Ugovor se odnosi na pet ključnih ciljeva: jačanje
demokratskog legitimiteta institucija i njihove efikasnosti, uspostavljanje ekonomske i monetarne
unije, razvoj socijalne dimenzije i uspostavljanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Zajedničke politike se uvode u šest novih oblasti: transevropske mreže, industrija, zaštita potrošača,
obrazovanje i obuka, politika za mlade i politika u oblasti kulture. Ankesom o socijalnim pitanjima
proširena su prava Komisije u tom domenu i utvrđeni ciljevi poput zapošljavanja, poboljšanja
uslova života i rada, odgovarajuće socijalne zaštite i socijalnog dijaloga. Jedna od većih novina je
bilo i uvođenje evropskog državljanstva, principa prema kome je građanin neke članice i gađanin
Unije. Evropsko državljanstvo je omogućilo nova prava građanima, poput prava da se slobodno
nastanjuju na području EU, da se kandiduju na evropskim i opštinskim izborima u zemlji u kojoj
žive, da uživaju zaštitu diplomatskih predstavništva drugih članica i da ulože peticiju Evropskom
parlamentu i pritužbe zaštitniku građana. Ugovor uvodi novu proceduru u donošenju odluka kako
bi se omogućilo usaglašavanje Parlamenta i Saveta, a mandat Evropske komisije se produžava sa
četiri na pet godina kako bi se uskladio sa mandatom Evropskog parlamenta. Ugovorom je
ustanovljen i Odbor regiona, savetodavno telo koje zastupa regionalne i lokalne interese u
zakonodavnom procesu.
3
1.1.1. Mastrihtski kriterijumi
Mastrihtski kriterijumi utvrđeni su Ugovorom iz Mastrihta, na osnovu sveobuhvatne
makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma zahteva se od onih
članica Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa
zajedničkom valutom – evrom. Smatra se da je ispunjenje „kriterijuma konvergencije"
i permanentno održavanje makroekonomskih parametara na utvrđenom nivou osnovni
preduslov za trajnu stabilnost i ujednačen ekonomski razvoj unutar zone evra.
Obaveza ispunjavanja tih kriterijuma odnosi se na sve potencijalne članice zone evra,
osim na one koje se, po osnovu postignutih kriterijuma, već nalaze u jedinstvenom
valutnom području.
3.
2
http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6430-ugovor-iz-mastrihta-20-godina-posle-
3
http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6430-ugovor-iz-mastrihta-20-godina-posle-
