Uvod
Proces stabilizacije i pridruživanja predstavlja politički okvir za unapređenje odnosa
između država Zapadnog Balkana i Evropske unije. Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju između Srbije i Evropskih zajednica i njihovih država clanica stoga ne
treba gledati samo kao skup prava i obaveza već i kao dobar instrument za dalje
sprovođenje, usmeravanje i ubrzavanje sveukupnih političkih, ekonomskih i
institucionalno-pravnih reformi u društvu. Konačno, proces integracije u Evropsku uniju
predstavlja dugotrajan proces u kome je članstvo u EU ne samo cilj vec i sredstvo za
uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti, jačanje demokratije i vladavine prava,
ekonomskog prosperiteta i sveukupnog napretka država ovog regiona.
"
Prvi korak na putu stabilizacije i pridruživanja Srbije/ SRJ predtavljalo je obrazovanje i
početak rada zajednicke Konsultativne radne grupe SRJ-EU. Osnovni rezultat ovih
sastanaka se ogleda u Zajednickim preporukama kojima se dalje usmeravaju reformski
procesi u Srbiji/SRJ i obezbeđuje njen dalji napredak na putu u EU. Zajedničku
Konsultativnu radnu grupu SRJ-EU je jula 2003.godine nasledio Unapređeni stalni
dijalog kao primereniji okvir za politički i tehnički dijalog.
"
1
Veliki teret za Srbiju su svih ovih godina bila, pre svih, statusna pitanja (formiranje
Državne zajednice i nefunkcionalnost odnosa Srbije i Crne Gore, pitanje Kosova i
Metohije) koja su oduzela i mnogo vremena i političkog kapaciteta za proces evropske
integracije te stoga i ne iznenađuje što političke elite nisu uspele da postignu istinski
konsenzus. I ne samo to: Srbiji je ubijen premijer, izborni procesi gotovo da ne prestaju a
- kao da to nije dovoljno - snažno osećamo i efekte svetske ekonomske krize. Ako proces
evropske integracije posmatramo samo kao kretanje ka članstvu Srbije u EU, onda ocena
ne može biti pozitivna: suviše dugo je trebalo da Srbija zaključi Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju, da on stupi na snagu, trebaće vremena i za postizanje statusa kandidata,
otvaranje pregovora o članstvu i, na kraju, zaključenje sporazuma o stupanju u članstvo.
Buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji zahteva postojanje opštrdruštvenog plitičkog
konsenzusa budući da je reč o nadpolitičkom, strateškom nacionalnom cilju. Svako
pristupanje EU zahteva ispunjenje političkih, ekonomskih i institucionalno-pravnih
kriterijuma što u slučaji Srbije zahteva:
1. stabilan i finkcionalan državno-pravni i institucionalni okvir
2. punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu
3. unapređenje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje
4. ubrzavanje ekonomske transformacije i razvoja
5. usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU
6. sprečavanje i suzbijanje kriminalnih aktivnosti i
7. postizanje političkog i društvenog konsenzusa i strategije oko ovih pitanja
2
Jedan broj ovih izazova nije svojstven samo Srbiji već i drugim državama Zapadnog
Balkana.
1
Vodič kroz pridručivanje Evropskoj uniji,
ISAC Fond, Beograd, 2007, str.67,68
2
Ibid
, str.71
1
Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i zastoji
Ovde želim istaći-problem nereženog statusa Kosova I Metohije koji otežava proces
pridruživanja Srbije EU i svako odlaganje rešavanja ovog problema ujedno predtavlja i
odlaganje ulaska Srbije u EU. U Evropskoj uniji ne postoji konsensus o tome da li
Kosovo jeste država, ali postoji čvrst konsensus o tome da ceo region treba da bude
uključen u proces evropskih integracija i proces regionalne saradnje, a EU treba da bude
uključena u praćenje reformi u celom regionu i da ne odustane od uticaja koji joj praćenje
reformi donosi. Kosovo nije definisano kao formalni uslov, ali je za svaku raspravu o
Srbiji u Savetu ministara važno da postoji politička klima u kojoj se odluke o napretku
Srbije doživljavaju kao nešto što je nesporno i ne deli članice EU. Ukoliko Srbija bude
vodila računa samo o onome o čemu u EU nema konsensusa, a ne i o onome o čemu ima,
teško će se donositi odluke u vezi sa napretkom naše zemlje ka EU.
Evropska integracija zemlje mora se odvijati u demokratskim okvirima. Ovde se ne misli
samo na odbacivanje mogućnosti nasilnog nametanja takve opcije eventualnoj manjini
evro- pesimista. U svim zemljama EU kandidatima su uočene- marginalizacije javnosti i
predtavničkih organa na račun izvršnih. Lek a ovo je blagovremena priprema javnosti
parlamenta. Drugi problem je nastojanje političara da donošenje neprijatnih odluka koje
bi mogle skupo da ih koštaju na izborima prepuštaju Briselu. Time se ne samo sistemski
eliminiše odgovornost iz politčkog sistema, već se traži zgodan alibi za kasnije
neizvršavanje dogovorenog "jer je ono nametnuto".
"
Iskustva prethodnih proširenja EU
takođe ne govore o EU kao o svojevrsnom
"
Eldoradu
".
Iako nijedna zemlja postavši
članica nije naravno ekonomski zaostala, teško je izmeriti neto doprinos članstva
njihovom ekonomskom napretku.
"
3
Ovde su istaknute Spanija, Portugalija i Grčka
uspevaju da prate ekonomski rast u EU…Čak iako članska karta Unije nije-kako je ovde
pokazano- unapred garantovana kao “dobitni tiket’na bogatoj lutriji, njen magnetizam je
jak jer ona oličava mnoge od najvećih dostignuća Evrope. EU kao višestruki simbol
najbolje je opisao grčki ministar spoljnih poslova Papandreu. On je ustvari dao dobru
definiciju sadašnje i buduće Evropske unije, rekavši da je ona istovremeno najveći
svetski mirovni, demokratski i ekonomski projekat, kao i isti takav projekat u solidarnosti
i razvoju. Pare i kratkoročni dobici na stranu-eto više razloga za dosadašnje kandidate, ali
i za našu zemlju, da bude deo takvog projekt, što pre.
4
Problem Kosova
Nelegalna secesija Kosova jeste jedna od glavnijih prepreka u odnosima Srbije i EU.
Kako ističe profesor Slobodan Samardzić:(EU) “Svojim aktivnim doprinosom secesiji
Kosova i potonjim delovanjem u pravcu ostvarenja nezavisnosti ove pokrajine, Evropska
unija je proces evropskih inegracija Srbije uvela u sferu ogoljenog političkog oportuniteta
i velike neizvesnosti”
5
Na teritoriji Kosova i Metohije imamo jasno izražen zahtev
albanske manjine za secesijom od Srbije, to nema osnov u ekonomskoj nerazvijenosti
pokrajine, ali ni u nekoj jedinstvenosti. Ono što je u ovom slučaju izraženo jeste kršenje
Međunarodnog prava.
3
Kako obrzati pridruživanje republike Srbije Evropskoj uniji,
IES, Beograd,2004, str.25
4
Ibid,
str.101
5
Slobodan Samardzić,
Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji
, Službeni glasnik, 2009, str.193
2
