Terapija Alchajmerove bolesti

Aлцхајмерова болест (АБ) најчешћи је облик деменције. Болест захвата делове мозга који контролишу памћење, говор, расуђивање, мишљење и остале когнитивне функције.
Почетак болести је постепен, симптоми на почетку могу бити толико благи да се на њих не обрати пажња, да би касније болест напредовала; погоршање је обично споро и неумитно и доводи до испада на когнитивном плану, поремећаја понашања и измена личности.
Процењује се да се код 6–10% популације после 65. године старости развија деменција.
Највећи део (60–70%) чини АБ, а потом по заступљености следе друге врсте деменција:
деменција са Левијевим телима (ДЛБ), група фронтотемпоралних деменција (ФТД) и васкуларне деменције. Према последњем попису (из 2011. године), у Србији је евидентирано око 17,7% старијих од 65 година, што је знатан пораст у поређењу са ранијим пописима.
Очигледно је да и код нас проблем деменције постаје веома актуелан и да нас очекује све већи пораст броја оболелих од деменције, с обзиром на то да је старост најзначајнији и најпознатији фактор ризика за развој спорадичног облика АБ. Само мали проценат чине тзв. фамилијарне форме АБ (2,5 до 5%).
Опште је познато да АБ представља значајан проблем за здравствену службу и социјални систем, али овај проблем постаје све актуелнији и у земљама у развоју.