Finansijsko planiranje

1.Uvod

Planiranje u preduzeću predstavlja proces koji počinje sa ciljevima,zatim definiše strategije,politike i detaljne planove da bi se ostvarili ciljevi,konstituiše organizaciju da bi se
sprovele planske odluke,uključuje rezultate poslovanja i povratnu spregu da bi se uveo novi ciklus planiranja.Međutim,treba praviti razliku između planiranja i predviđanja.Naime,predviđanje se odnosi na projekcije ili procene nekog budućeg događaja ili stanja.Otuda,u savremenoj poslovnoj praksi rezultati predviđanja su od suštinskog značaja za planiranje jer čine polaznu tačku koju planiranje dalje sledi.Takođe,treba imati u vidu činjenicu da se planiranje ne odnosi na buduće već na tekuće odluke,ali u svetlu njohove budućnosti.To znači da osnovni problem planiranja nije šta bi trebalo da se uradi u budućnosti,već šta bi trebalo da se uradi sada da bi se uticalo na tokove dešavanja željenih
događaja i stanja u neizvesnoj budućnosti.
Planiranje je bazična aktivnost upravljanja koja podrazumeva svojevrstan mentalni proces u smislu razmišljanja šta je poželjno i kako bi to trebalo ostvariti.Plan je konkretan rezultat planiranja koji predstavlja “opipljivi dokaz ” razmišljanja.

Upravljanje pomoću ciljeva prihvaćeno je danas svuda u svetu jer predstavlja upravljanje koje integriše različite ključne aktivnosti u upravljanju na način koji je svesno usmeren na efikasno ostvarenje ciljeva preduzeća.
Planiranje omogućava da se preduzeće usmeri na one oblasti poslovanja gde je moguće ostvariti najpovoljnije rezultate poslovanja.U samom procesu planiranja donose se odluke o ciljevima,politikama i planovima delatnosti preduzeća.

Finansijsko planiranje moguće je podeliti u dve etape:

a. planiranje izvora finansijskih resursa
b. sopstveno finansijsko planiranje

1.1 Finansijski plan za razliku od finansijskog prognoziranja ima konkretnije norme. Prema periodu za koji se vrši planiranje razlikujemo: dugoročno (perspektivno), srednjoročno i kratkoročno planiranje. Dugoročni finansijski plan odnosi se za period do pet i više godina, srednjoročni do pet godina i kratkoročni do godinu dana.

Finansijsko planiranje obuhvata:
a) plan bilansa uspeha
b) plan bilansa stanja
c) plan nočanih tokova i
d) plan dugoročnih ulaganja
Postoje različiti alternativni pristupi u planiranju koji se mogu sresti u široj literaturi.
1.2 Četiri osnovna pristupa u planiranju su :

– Neaktivistički pristup
– Reaktivistički pristup
– Preaktivistički pristup
– Interaktivistički pristup

a. Neaktivistički pristup u planiranju-znači da se preduzeće miri sa postojećim razvojem poslovnih događaja i da donosi planove na osnovu svojih mogućnosti,izbegavajući pri tome svaki osetljiviji rizik.Preduzeće ne traži optimalna rešenja već se zadovoljava sa tzv.drugim najjboljim rešenjima.Ciljevi preduzeća se prilagođavaju njegovim konkretnim mogućnostima.

b.Reaktivistički pristup u planiranju-znači da preduzeće nastoji da izbegava probleme i da se problemi rešavaju kao i ranije.

c.Preaktivistički pristup u planiranju-znaći da preduzeće prihvata orijentaciju na budućnost,s tim što se na promene u sredini gde se obavlja poslovna aktivnost gleda pozitivno.Preduzeće je orijentisano na predviđanje budućeg toka događaja u poslovnom okruženju,pri čemu nastaje da stvori planove i programme akcija kojima će se prilagoditi predviđenim promenama u okruženju.

d.Interaktivistički pristup u planiranju-znači da je preduzeće orijentisano na budućnost i to ne samo u smislu da joj se prilagodi,već i da je menja.Polazi se od osnovne pretpostavke da se budućnost teško može kontrolisati,ili da se ne može potpuno menjati.Analogno tome,preduzeće nastoji da kreira i stvara mogućnosti za sopstveni rast i razvoj,a ne samo da koristi one mogućnosti koje mu se spontano javljaju.

2.Planski bilans uspeha
Zbog svoje međusobne povezanosti planski bilans uspeha i planski bilans stanja se rade paralelno.
Sastavljanju planskog bilansa uspeha i planskog bilansa stanja prethodi temeljno i detaljno planiranje: proizvodnje, nabavke, prodaje, troškova, kadrovsko planiranje i planiranje ulaganja u stalna sredstva. Svi ovi planovi se sažimaju, najprije u planski bilans uspeha iz kog se kasnije izvodi planski bilans stanja.
2.1 Planski bilans uspeha i planski bilans stanj. Ovi planski bilansi se rade po varijantama. Prva varijanta planskog bilansa uspeha sačinjava se tako što se prvo utvrde.
– planski troškovi za predviđeni obim proizvodnje
– planski rashodi za predviđeni obim prodaje