Finansijsko trziste

Finansijska tržišta, pojam i vrste.

Pod tržištem se u najširem smislu reci podrazumeva mesto na kome se susrecu ponuda i tražnja za robama, uslugama i novcanim sredstvima. Analogno ovom zakljucuje se da danas postoje robno tržište, tržište usluga i finansijsko tržište.
Finansijsko tržiše, dakle zadovoljava tražnju privrednih subjekata za novcanim sredstvima, a sa druge strane omogucava vlasnicima novcanih sredstava da ostvare prihod na svoju imovinu.
Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se traže i nude finansijsko novcana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava.
Cena finansijskih sredstava formira se pod odlucujucim uticajem ponude i tražnje, a izražava se u vidu kamatne stope, koja je opet razlicita za svaki od segmenata finansijskog tržišta.
Najbitnija podela finansijskog tržišta je podela na novcano tržište i tržište kapitala.
Pod novcem se podrazumeva sva ona finansijska imovina koja se troši u roku od 1 godine i menja svoj oblik u tom roku. Finansijsko tržište se prema predmetu poslovanja može
podeliti na:

• Novcano tržište – na ovom tržištu se traže i nude kratkorocna novcana sredstva i kratkorocne hartije od vrednosti, cime se tražiocima omogucava zadovoljavanje potreba u vezi likvidnosti, prometa i proizvodnje, a vlasnicima slobodnih novcanih sredstava zamena novca za druge likvidne plasmane uz ostvarenje prihoda u vidu kamate.
• Devizno ili internacionalno tržište – na ovom tržištu se vrši kupoprodaja stranih sredstava placanja, uskladuje ponuda i tražnja deviza i njihov kurs.
• Tržište kapitala – na ovom tržištu se prodaju i kupuju dugorocna novcana sredstva odnosno kapital i dugorocne hartije od vrednosti tzv. Efekti.

Funkcionisanje tržišta kapitala.

Postoje cetiri osnovna oblika tržišta kapitala:

1. Primarno,
2. Sekundarno,
3. Tercijalno i
4. Internacionalno tržište kapitala (i finansijsko tržište).

Na primarnom tržištu kapitala odvija se plasman nove emisije akcija. Ucesnici ovog tržišta su akcionarska društva koja izdaju emisiju kcija i finansijski posrednici. Na sekundarnom tržištu se kupuju, prodaju vec izdate akcije. Osnovni nosioci poslova i finansijski posrednici su brokeri.

Segmenti finansijskog tržišta.

Tržište kapitala i novcano tržište se mogu dalje dekomponovati i to na novcano tržiše na: tržište žiralnog novca, kreditno, eskontno, lombardno, devizno i tržište kratkorocnih hartija od vrednosti, a tržište kapitala na: kreditno-investicijono, hipotekarno i tržište dugorocnih hartija od vrednosti koje opet može biti emisiono, odnosno primarno i sekundarno.
Promptni poslovi se nazivaju i spot, keš ili gotovinski i kod njih je glavna karaktreristikata da se svaka novcana ili kapitalna transkcija izvršava odmah, a najkasnije u roku od dva do pet dana racunajuci od dana sklapanja posla.
Terminski poslovi se karakterišu time da se kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne izvršava promptno tj. odmah , vec kasnije na unapred utvrden dan ili u unapred utvrdenom roku koji pocinje teci sa istekom poslednjeg dana za izvršenje promptnog ugovora. Kreditno tržište je deo novcanog tržišta na kome se trguje kreditnim materijalom, sa rokom dospeca do godinu dana. Eskontno tržište je takav oblik tržišta gde se trguje eskontnim materijalom koji se u bilansu vidi kroz poziciju menicni portfolijo. Menica je hartija od vrednosti eskontnog tržišta koja vrši funkciju obezbedenja i instrument placanja.
Lombardno tržište je specijalizovano tržište za trgovinu lombardnim materijalom robnog karaktera (gde spadaju faktura i založnica), lombardnim materijalom nerobnog karaktera (gde spadaju hartije od vrednosti iza kojih stoji finansiska transakcija) i lombardnim kreditima.
Devizno tržište obuhvata trgovinu devizama kao kratkorocnim potraživanjima izraženim u stranom novcu što predstavlja poseban oblik novcane imovine. Tržište kratkorocnih hartija od vrednosti je ono na kome se emituju i primarno prodaju hartije od vrednosti i istovremeno trguje vec emitovanim harttijama od vrednosti kratkorocnog karaktera.
Tržište žiralnog novca je najvažniji deo novcanog tržišta. Preko njega monetarna vlast utice na kretanje na svim ostalim tržištima. Cena žiralnog novca izražena u vidu kamatne stope najmanja je u odnosu na sva ostala tržišta ali je zato osnova za formiranje cene na tim tržištima.
Investiciono tržište je segment tržišta kapitala na kome se trguje investicionim materijalom. Ovo tržište je slicno kreditnom, a osnovna razlika je u roku dospeca kredita, koji je ovde preko jedne godine. Hipotekarno tržište je specializovano tržište kapitala na kome se trguje hipotekarnim založnicama, koje se emituju na osnovu hipoteka, i hipotekarnim kreditima.
Tržište dugorocnih hartija od vrednosti tzv. efekata sastoji se od emisionog ili primarnog tržišta i sekundarnog tržišta. Trguje sa akcijama odnosno akcijskim kapitalom i to putem berzanskog i vanberzanskog prometa. Svako tržište, pa i finansijsko tržište ima svoje elemente.

Osnovni elementi finansijskog tržista su:

• tržište (mesto gde se susreću ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima),
• finansijski instrumenti (predmet trgovanja na finansijskom tržištu),
• učesnici na finansijskom tržistu (odnosi se na finansijske institucije i posrednike).

Finansijski instrumentii predstavljaju drugu grupu osnovnih elemenata finansijskog tržista.