Forfeting i lizing poslovi

UVOD

liberalizacijom bankarskog tržišta u našoj zemlji došlo je do naglog povećanja broja banaka a naročito onih sa većinskim stranim kapitalom u vlasničkoj strukturi. Sve one se za svoje mesto pod suncem na tržištu bore privlačenjem što većeg broja komintenata sa kojima zaključuju razne bankarske poslove. Pored ugovora o prometu roba i usluga u bankarskim poslovima pojavljuju se određeni poslovi odnosno usluge koje banke obavljaju sa svojim komintentima u vezi sa platnim prometom.
Postoji mnoštvo klasifikacija bankarskih poslova. Neki smatraju da se oni dele na aktivne – kod kojih se banka pojavljuje kao poverilac svoga komintenta, i gde se najčešće radi o kreditima, zatim na  pasivne bankarske poslove gde se banka pojavljuje u ulozi dužnika svoga komintenta – emisioni poslovi, izdavanje bankarskih obveznica, tekući račun itd, i neutralne bankarske poslove u kojima se banka nejavlja ni kao poverilac ni kao dužnik svoga klijenta – depozit, sef, akreditiv, bankarske garancije itd.
Drugi pak smatraju da se se bankarski poslovi dele na kreditne poslove u koje spadaju kredit, faktoring, forfeting i lizing, bankarske depozite u koje spadaju novčani depoziti, ulozi na šttednju, bankarski tekući računi, ugovor o sefu itd, i bankarske uslužne poslove u okviru kojih postoje akreditivi, bankarske garancije, platni promet, kliring i slično.
U daljem tekstu biće posebno obrađen jedan od nama manje poznatih, gore pomenutih bankarskih poslova – forfeting.
Da bi u potpunosti razumeli suštinu forfeting poslova moramo najpre saznati neto o njegovom bratu blizancu odnosno o faktoringu.
Faktoring je posao koji u suštini predstavlja otkup tuđih potraživanja i kojim se bave banke i osiguravajuće kompanije, kao i neke druge specijalizovane kompanije. One otkupljuju dugove tako što odmah isplaćuju prodavcu iznos njegovog potraživanja umanjen za dogovoreni procenat.
Faktoring je isplativ za prodavca jer on time dolazi  do gotovog novca pre roka dospeća i oslobađa ga rizika koji bi nastali vremenom. Sa druge strane faktor – kupac potraživanja – osigurava se tako što proverava da li su ova potraživanja dobrog boniteta i pokrivena raznim garancijama, i time minimizira preuzeti rizik od nemogućnosti naplate preuzetog duga u roku dospeća. Poslovi faktoringa odnose se na preuzimawe kratkoročnih dugovanja čiji rok dospeća za naplatu iznosi od 60-180 dana.
Ovo poslednje rečeno osnovna je razlika između faktoringa i forfetinga koji u stvari predstavlja otkup dugoročnih potraživanja po osnovu kapitalnih dobara sa rokom naplate od 6 meseci do 7 godina, u polugodišnjim ratama. Forfeting poslovi obavljaju se najčešće na relaciji zemlja – inostranstvo.