2
1.UVOD
Opšte je poznata činjenica da su nauka i tehnologija u posljednjih šezdeset
godina napredovale više nego celokupna ljudska civilizacija od svog nastanka.
Kompjuterski sistemi, kao mali, ali bitan dio tehnologije, se svakim danom
razvijaju i njihove preformanse i mogućnosti se poboljšavaju. Tu je nastala jedna
nova vrsta kompjuterskih stručnjaka pod nazivom „hackeri“.
Kao u svakom poslu ima loših i dobrih radnika, tako se i u hakerskom poslu
pojavljuju „dobri“ i „loši momci“ koji korisnicima mogu ulepšati ili zagorčati
život pred monitorom. Ovaj rad upravo ima za cilj da ukaže na predrasude
stvorene prema ovom novijem obliku zanimanja, u kojem i nije sve tako
negativno, ne želeći pri tome da se osuđuje ili hvali.
Pri formulisanju i prezentiranju rezultata istraživanja u radu koristiće se u
odgovarajućim kombinacijama brojne naučne metode od kojih se navode one
najvažnije: metoda deskripcije, metoda komparacije, te metoda analize.
Svrha rada je prikazati i objasniti temeljne pojmove, odnosno pojam
Hakera, te njihov uticaj na poslovne ili privatne računare.
Rad se sastoji od pet sadržajnih celina. Svih pet sadržajnih celina se
međusobno nadovezuju i nadopunjavaju. Svaki je deo detaljno obrađen s svrhom
da objasni i približi čitatelju sam pojam hakera.
U uvodnom delu donosi se predmet, svrha i cilj samog rada, naučne
metode, te kratak sadržaj rada. U prvom poglavlju rada objašnjen je sam pojam
hakera, zatim je prikazan njihov razvoj kroz istoriju, rečeno je nešto o hakerskoj
etici i vrstama hakera koji u današnjici posluju. U drugom delu opisana je
hakerska potkultura, te njeni važni elementi. U trećem delu objašnjeni su napadi i
metode napada hakera. U četvrtom delu prikazani su najpoznatiji hakeri u svetu i
njihovi najpoznatiji napadi. U petom ili zadnjem djelu objašnjena je potrebna
zaštita od hakera, te time se došlo do zaključka rada.
4
Može se, dakle, slobodno reći da hakeri ne vole da neko nekome ugrožava
privatnost, i zato proučavaju kompjutere, sa željom da nađu uljeze u njima.
Oni se zalažu za apsolutnu privatnost, sto je uostalom i ljudsko pravo, i svi
bi po pravilu trebali imati potpunu privatnost. Jednom rečju, oni su za apsolutnu
ravnopravnost, za razotkrivanje svih tajni i za privatnost.
Kod drugog slučaja, ljudi puno puta nesvesno prave greške, koje se mogu
iskoristiti za ugrožavanje nečije privatnosti. Hakeri traže takve propuste, i ako ih
nađu, obaveštavaju svet o tome kako bi proizvođač datog programa ispravio
propust i kako bi ljudi preduzeli određene korake i na taj način zaštitili sebe na
vreme.
Hakeri su mišljenja da je bolje da svi znaju za određeni propust nego da
'niko' ne zna, zato što veruju da ipak neko zna za propust, i to koristi da bi
špijunirao nekoga. Kada ne bi bilo hakera, danas bi bili browseri, mail, news i icq
klijenti i serveri prepunih sigurnosnih propusta, u proseku bi svaki klijent i server
imao oko 5 propusta.
Do sada je ukupno pronađeno više od 10 000 propusta, i pitanje je da li baš
niko ne bi znao za te propuste, naročito se kaže da je za neke propuste dokazano da
su namerno napravljeni. Pitanje 'zašto namerno' je ovde suvišno, i baš zbog ovih
razloga hakeri postoje, vredno rade i otkrivaju nove tajne. Dnevno se u proseku
pronađe oko 5 novih propusta.
Hakeri su časni ljudi i imaju svoju etiku. Hakerska etika im ne dopušta da
propuste koje otkriju iskoriste u nehumane svrhe. Ako nađu neki propust, oni
moraju obavestiti javnost o tome, i ne smeju ga koristiti da bi ugrozili nečiju
privatnost ili napravili štetu bilo kome.
Tokom godina, usporedno sa razvojem kompjutera, reč hack je mjenjala
svoje moderno značenje tako da postoji više varijanti njenog objašnjenja.
Prema Novom hacker-skom rečniku termin hacker ima sledeća značenja:
2
osoba koja uživa u istraživanju detalja u programiranim sistemima i
poboljšanja njihove upotrebne moći, suprotno većini korisnika koji uče
samo neophodni minimum korištenja tih sistema.
osoba koja programira sa entuzijazmom (čak i opsesivno) ili koja
više uživa u programiranju nego raspravljanju o istom.
osoba sposobna da proceni prave vrednosti
osoba koja je dobra u brzom programiranju
osoba koja je ekspert za neki korisnički program
2
Eric Steven Raymond,
The New hackers Dictionary
, MIT Press, 1991
5
Ovih pet definicija su međusobno povezane i ljudi na koje se one odnose
slažu se sa ovim opisima. Međutim, postoji još nekoliko opisa hacker-a, a to su:
Ekspert ili entuzijasti bilo koje vrste (na primer astronomy hacker)
Osoba koja uživa u intelektualnim izazovima i koja se trudi da pređe
postojeće granice kreativnosti
Maliciozna osoba koja njuškanjem dolazi do povjerljivih
informacija.
Član globalne zajednice definisane mrežom, tj. Internet-om
Oxfordski rečnik engleskog jezika ima nekoliko definicija hacker-a:
3
entuzijasti u programiranju ili korištenju računara radi njih samih,
osoba koja koristi svoje veštine za neovlašćen pristup računarskim
podacima
i mrežama.
Kao što se vidi, neke od ovih definicija imaju krajnje negativnu konotaciju.
Hakerski žargon, kolektivno sastavljen na mreži definiše hakere kao ljude koji
programiraju sa žarom
i misle da je razmena informacija snažno pozitivno
dobro
4
.
Nadalje etička je dužnost hakera razmenjivati stručno znanje s drugima i
pisati slobodan softver kako bi, kad god je moguće, olakšali pristup informacijama
i kompjuterima. Da se hakeri ne bi mešali sa piscima virusa i uljezima koji
upadaju u informacijske sisteme hakeri su te destruktivne korisnike kompjutera
prozvali krekerima (engl.cracker-razbijač, provalnik).
Definicija termina haker veže se za sam odnos prema programiranju i za
talenat za programiranje. Većina vrsnih programera ne smatraju se hakerima.
Najbolji način da se programer definiše kao haker jeste taj da ga drugi programeri
definišu kao takvog nego on sam. Hakeri smatraju sebe elitom među
programerima, postoji neka vrsta osobne satisfakcije ega kada su od ostalih
programera definisani kao hakeri.
3
http://oxforddictionaries.com/page/worldofwords/world-of-words
, Oxford dictionaries, (03.12.2010.)
4
Steven Levy,
Hackers: Heroes of the computer revolution
, Anchor press, New York,1984., str 40.
7
prevariti telefonsku centralu, razbija sustav AT&T telekomunikacijske kompanije
i ostvaruje besplatne telefonske pozive. Draper je u ovu svrhu napravio i malu
spravu zvanu bluebox koja mu je u kombinaciji sa zviždaljkom omogućavala
besplatno telefoniranje.
Ubrzo nakon Draperovog otkrića, upute kako napraviti bluebox objavio je
časopis Esquire i 'omogućio besplatno telefoniranje' svim Amerikancima. Kasnije
je bio uhvaćen te je odslužio pet godina zatvora.
Zlatno doba (1980 – 1985)
Do osamdesetih godina prošlog stoljeća hack je bio omogućen samo
„phreakerima“ i osobama koje su imale pristup glavnim računarima instituta i
fakulteta.
Tada se pojavljuju lični računari (PC – personal computer), a paralelno s
tim dolazi do velikog rasta hakera.
Među prvim i najpopularnijim ličnim računarom je Commodore 64 .
Godina 1982. bila je u znaku takozvane grupe 414. Radilo se o hakerskom
udruženju inteligentnih mladića koji su upali u šezdesetak računarskih sistema,
uključujući i laboratorije u Los Alamos-u i memorijalnom centru Sloan –
Kettering.
1983. godine pojavljuje se film „War Games“ koji širu javnost upoznaje s
pojmom hakera i u globalnu svest donosi svojevrsnu „hakersku paranoju“, što i
nije čudno s obzirom da su u filmu hakeri skoro prouzročili treći svetski rat.
Kriminalno ponašanje (1985 – 1990)
Sve veći broj hakera sredinom osamdesetih godina prošlog stoleća nije bio
zadovoljan samo sa istraživanjem računarskih sistema pa su se okrenuli
kriminalnim radnjama.
Distribucija piratskih programa i igara je bilo uobičajena stvar. Neki hakeri
iz starijeg doba su osetili da je nova generacija na sceni, generacija koja ne mari za
princip slobode tehnologije već su mnogo više zainteresovani za lični profit.
Pravi hakeri su se počeli deliti među sobom pa je nastala nova grupa hakera
koji su se prozvali krekeri (crackers), vidno orijentisani prema kriminalnim
radnjama.
