1
Seminarski Rad
Ponasanje potrosaca
Istrazivanje trzista usluga recnog
saobracaja
Mentor
Student
Prof. dr. Gruja Kostadinovic Nikola Djordjević MS-106Č/15
4
NATO granata i ostataka od porušenih mostova, rečni transport ima tendenciju rasta, tako da je 2006.
godine ostvareno 1.640 miliona tkm., uz napomenu da je to još uvek samo 50 % od ostvarenih usluga u
1990 godini. (Pdaci RZR).
4. Putnički vodni saobraćaj
Putnički vodni saobraćaj u Srbiji ima uglavnom tranzitno-turistički karakter koji organizuju
turističke agencije, pretežno iz Nemačke i Austrije, u vidu krstarenja ka Crnom moru. Ova vrsta
saobracaja ima stalni trend rasta i predstavlja vaznu ulogu u razvoju trgovine i turizma. Brodovi se
zadržavaju u Novom Sadu po jedan dan, dok u Beogradu ostaju i do tri dana, zavisno od turističke
ponude koju nude subagenti (nase receptivne turističke agencije).
Saobraćaj manjih brodova ( jahte) u vidu jahting turizma, moze se reći da i ne postoji, jer nisu izgrađene
marine sa servisima i ostalim sadržajima za prihvat i servisiranje plovila i turista.
5
2. Strategija razvoja i usluge vodnog saobraćaja Srbije
Rajna-Dunav koridor (Rhine-Danube Corridor), koji prolazi kroz Srbiju, jedan je od devet
koridora koji će biti okosnica za saobraćaj unutar evropskog jedinstvenog tržišta. U planu Evropske unije
je da utrostruči finansijska sredstva za saobraćajnu infrastrukturu tih koridora u periodu 2014-2020.
godine – ulaganja će dostići 26 mlrd EU.
Novom evropskom politikom se otvaraju značajne mogućnosti za bolje pozicioniranje i razvoj
vodnog saobraćaja u Srbiji. Sadašnje stanje na vodnim putevima, potencijal, ulaganja u našoj zemlji
obuhvaćeni su u Stratеgiji razvoja vodnog saobraćaja Rеpublikе Srbijе od 2015. do 2025. godinе, koja je
na javnoj raspravi do 30. septembra.
Planirano je da po usvajanju Strategije, do kraja 2014. godine bude donet Akcioni plan za realizaciju,
praćenje i unapređenje
2.1 Strateski ciljeviški ciljevi
Strategijom je definisano niz ciljeva iz različitih oblasti. Predviđeno je povećanje prometa
(unutrašnji prevoz, uvoz i izvoz) na unutrašnjim vodnim putevima Republike Srbije do 2025. godine za
30% u odnosu na 2014. godinu. Planirana je harmonizacija propisa i administrativnih procedura, odnosno
pojedinostavljivanje carinskih i graničnih propisa po modelu okolnih podunavskih država članica EU u
cilju podizanja nivoa prometa robe na unutrašnjim vodnim putevima.
Preduzimanjem odgovarajućih mera za realizaciju ciljeva, kako je navedeno u Strategiji, u
budućnosti se može očekivati povećanje prometa na unutrašnjim vodnim putevima poljoprivrednih
proizvoda, uglja, kamena, peska, šljunka, nafte, naftnih derivata, transportne opreme, sekundarnih
sirovina, komunalnih otpadaka.
Očuvanje i modernizacija nacionalne flote, uvođenje savremenih ekoloških standarda vezanih za
unutrašnju plovidbu, poboljšanje poslovanja i povećanje produktivnosti i profitabilnosti domaćih
brodarskih kompanija unapređenjem tehnologije rada i organizacije saobraćaja, povećanje raspoložive
nosivosti brodova i njihove uposlenosti su, takođe, ciljevi Strategije.
Zatim, redovno održavanje i unapređenje plovnih puteva u Srbiji u skladu sa prihvaćenim
evropskim standardima bezbednosti plovidbe, kontinuirani razvoj rečnih informacionih servisa-RIS,
profesionalno usavršavanje brodaraca u skladu sa evropskim programima i planovima obrazovanja, kao i
planiranje i podmlađivanje kadrova koji će činiti posade savremenih brodova trgovačke flote Srbije.
2.2 Podsticajne mere
