УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЕЊЕНИ МЕНАЏМЕНТ, ЕКОНОМИЈУ И
ФИНАНСИЈЕ, БЕОГРАД
ЗАВРШНИ РАД
КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА САВРЕМЕНИХ СУБП
СИСТЕМА - MICROSOFT SQL SERVER, MARIA DB I MySQL
Ментор:
Студент:
Доц. Др Иван Тот
Ана Видаковић
И004-03/2015
Београд, 2018. година
3
2. ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ БАЗА ПОДАТАКА
Прве базе података су настале из система за управљање фајловима, почетком шездесетих
година двадесетог века. Оне су представљале веома комплексне и скупе системе који су
радили на изузетно великим рачунарима. Прва значајнија примена база података била је у
областима у којима је било потребно чување, за тадашње време, великих количина
података, на којима су се радили бројни упити и модификације. У почетним фазама свог
развоја базе података су се користиле у банкама, за резервацију авионских карата, чување
информација о запосленима у великим компанијама и сл.
1
До значајних промена у оквирима база података и начина управљања њима долази током
седамдесетих година прошлог века, када у све већој мери почиње да се користи концепт
који подразумева да би системи за управљање базама података требали да приказују
податке у облику табела које су корисницима лаке за разумевање.
2
Основна разлика између
ових и система који су претходно коришћени се огледа у чињеници да код релационих
система корисници не морају да се баве структуром начина на који се подаци чувају. Упити
код нових система су се обављали уз помоћ језика високог нивоа, што је у значајној мери
повећало ниво ефикасности рада програмера који су били укључени у развој база података и
њихово одржавање.
2.1 Информација и податак
У савременим условима, које карактерише нагли развој информационих и
телекомуникационих технологија, информације играју главну улогу. Оне у великом броју
случајева представљају најзначајније ресурсе којима компаније располажу и најважније
изворе њихових конкурентских предности. Информација се може дефинисати као
доживљени и схваћени податак који је користан и нов за особу која га прима и која га
интерпретира на основу својих претходних знања којима располаже.
3
Под појмом податка се подразумева појављивање неке чињенице која може бити сачувана,
модификована или послата примаоцу.
4
Уколико се посматрају из угла креирања база
података, подаци представљају серију знакова који сами по себи немају смисао. Након
проласка кроз процес обраде подаци постају информације које имају јасан смисао и намену.
На слици 1 је приказан однос чињеница, података и информација.
Све до тренутка у ком се подаци не претворе у информације они не представљају ништа
више од серије неповезаних знакова. База података настаје прикупљањем одређених
података, њиховим похрањивањем на унапред дефинисано место и додељивањем логичних
веза између њих. Базе података које настају на наведени начин могу покривати различите
области попут књиговодствених евиденција које компаније воде, телефонских именика,
података о најзначајнијим купцима и сл.
1
Connoly, T. & Beg, C. (2002).
Database systems.
New York: Addison-Wesley
2
Hoffer, J., Prescott, M. & McFadden, F. (2006).
Modern Database Management.
New York: Prentice Hall
3
Веиновић, М., Шимић, Г., Јевремовић, А. и Франц, И. (2013).
Базе података.
Београд: Универзитет
Сингидунум
4
Connoly, T. & Beg, C. (2002).
Database systems.
New York: Addison-Wesley
4
Слика 1: Однос чињеница, података и информација
Извор:
Hoffer, J., Prescott, M. & McFadden, F. (2006).
Modern Database Management.
New York:
Prentice Hall
2.2 Базе података
Базе података представљају скупове који се састоје од интегрисаних и логички повезаних
делова информација, система података и веза које постоје међу њима.
5
Ефикасност
функционисања база података је у директној међузависности са начином њиховог
осмишљавања и алгоритмима на основу којих оне раде.
Слика 2: Илустрација начина функционисања база података и приступа подацима
Извор:
Hoffer, J., Prescott, M. & McFadden, F. (2006).
Modern Database Management.
New
York: Prentice Hall
5
Веиновић, М. и Шимић, Г. (2010).
Увод у базе података.
Београд: Универзитет Сингидунум
6
техничких услова, начина њеног коришчења и бројних других, више или мање, значајних
фактора.
Задатак избора програмског језика и система за упрваљање базом података у највећем броју
случајева спада у домен послова за које су задужени менаџери база података. Приликом
дефинисања структуре базе података и система уз помоћ ког ће се управаљти њом треба
имати на уму и способности менаџера и знања којима он располаже. Уколико се жели
обезбеђивање максималне ефикасности процеса израде базе података и њене експлоатације,
у обзир се морају узети и знања којима располаже менаџер који ће бити задужен за
управљање њом, као и сви недостаци које он има, а који би могли имати утицај на развој и
коришћење базе података.
3.1 Архитектуре база података
Током свог развоја, базе података су доживеле значајне промене у оквирима њихових
архитектура, које су постајале све сложеније са развојем знања у овој области и
информационих и телекомуникационих технологија које представљају основне предуслове
за настанак новх архитектура база података. Основни облици архитектура база података
су:
9
локалне базе података,
фајл-сервер архитектура, и
клијент-сервер архитектура.
3.1.1 Локалне базе података
Основни и најједноставнији ниво архитектуре база података су локалне базе, које одликује
веома једноставна структура. Ове базе су настале у времену када је развој информационих и
телекомуникационих технологија био на веома ниском нивоу, који је омогућавао
коришћење искључиво најједноставних архитектура и структура база података. Значајнији
развој локалних база података је отпочео током осамдесетих година двадесетог века, са
појавом првих рачунарских база података које су биле намењене персоналним рачунарима,
који су у том периоду доживљавали све ширу примену у пословном окружењу.
Прва локална база података која је доживела значајнију примену на персоналним
рачунарима био је dBase који је радио под оперативним системом DOS. Овај програм је
омогућавао рад са локалним базама података и био је, као и сви други програми током овог
периода, веома ограничених могућности, пре свега због ограничења оперативног система
који није омогућавао истовремено отварање базе на већем броју рачунара или могућност
њеног истовременог коришћења од стране већег броја корисника. Током осамедесетих
година прошлог века појавило се још неколико програма за базе података намењених
персоналним рачунарима, при чему су они имали стабилније управљање табелама података
у односу на dBase и индексне табеле које су у много већој мери биле подложне могућности
оштећења.
9
Hoffer, J., Prescott, M. & McFadden, F. (2006).
Modern Database Management.
New York: Prentice Hall
