UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŽENJERING I
MENADŽMENT BANJA LUKA
Diplomski studijski program: Ekonomska diplomatija
Seminarski rad:
KONKURENTNOST U MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI
Mentor:
prof. dr Ilija J. Džombić
BANJA LUKA, septembar, 2015.god. DOBRANJAC DUŠKO
Seminarski rad Konkurentnost u međunarodnoj ekonomiji
4
karakterišu makroekonomiju. Naravno ne smije se zapostaviti ni okruženje koje
značajno utiče na konkurentnost pojedinih privrednih sektora.
Faktori koji utiču na konkurentnost jesu: visoki troškovi poslovanja, veliko
poresko opterećenje, veliki javni dug, slaba ukupna konkurencija koja ne potiče
poduzeća na inovacije i konkurentnost, neregulisan sistem zaštite okoline i
upravljanja otpadom, kvalitetna odnosno nekvalitetna saobraćajna infrastruktura,
teškoće u likvidaciji poduzeća, neusklađeno zakonodavstvo, slabosti u javnoj upravi
itd.
Najveće smetnje konkurentnosti su smetnje koje uzrokuju državne odnosno
lokalne vlasti, a ne sama poduzeća. Smetnje mogu stvoriti i poslovni subjekti, ali
država može intervenisati i ukloniti ih. Kada se govori o klasičnim smetnjama koje
negativno utiču na konkurentnost, to mogu biti: horizontalna ograničenja, vertikalna
ograničenja i zloupotrebe državne dominacije. Horizontalna ograničenja se ogledaju
kroz fiksiranje nabavnih i prodajnih cijena, podjele tržišta resursa i dobara,
ograničavanje ili kontrolisanje istraživanja i razvoja, proizvodnje i marketinga.
1
Vertikalna ograničenja mogu biti u vidu dugoročnih ekskluzivnih (monopolskih)
ugovora.
Na konkurentnost zemlje posebno mogu uticati kratkoročni nacionalni
interesi, ex ante kontrola cijena, legalizovan monopol, konkurentnost između samih
institucija.
U zavisnosti od institucije koja mjeri konkurentnost postoje i različite definicije
konkurentnosti.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) konkurentnost definiše
kao „stepen u kome zemlja u uslovima otvorenog tržišta, proizvodi robu i usluge
koje zadovoljavaju test međunarodne konkurencije, a da pri tom istovremeno
održavaju i povećavaju domaći realni dohodak“.
1
http://ef.sve-mo.ba/sites/default/files/nastavni-materijali/Primjer%20Seminara.pdf
Seminarski rad Konkurentnost u međunarodnoj ekonomiji
5
Konkurentnost je set institucija, politika i faktora koji određuju nivo
produktivnosti zemlje (WEF). Veća produktivnost je osnova za održivi razvoj.
Konkurentnije privrede rastu brže na srednji i dugi rok. Faktori
konkurentnosti su evoluirali od prirodnih resursa do obrazovanja, tehnologije,
sofisticiranosti poslovanja i sl. Manje razvijene privrede obično izvoze proizvode sa
malom dodatom vrednošću što govori o tome da svoju poziciju na svjetskom tržištu
temelje na cjenovnim faktorima konkurentnosti.
“Tamo gde su faktori mobilni i gde se premeštaju putem globalnih strategija,
efikasnost i efektivnost sa kojima se ti isti faktori mogu koristiti postaju više nego
centralno pitanje” (Porter).
2
1.1 Konkurentske prednosti i uspešnost ekonomskih subjekata
Konkurentnost neke privrede se posmatra kao makroekonomski fenomen na
koji uticu razne varijable: kursevi valuta, kamatne stope, drzavni deficiti, brojnost i
jeftinoca radne snage, posedovanje i obilnost prirodnih bogatstava, politika drzavne
uprave, organizaciona struktura poslovanja. Za značaj i rang svakog od ovih faktora
za međunarodnu konkurentnost neke privrede postoji odgovarajuća argumentacija.
Pokušaj da se konkurentnost objasni isključivo na nivou ekonomskog prostora
neke države je neadekvatna. Transnacionalizacija proizvodnih procesa i sistema i
stvaranje prostora u kojima postoji visoka koncentracija, integracija i intenzifikacija
reprodukcionih procesa koji obuhvataju jedan dio, segmente više privrede pojedinih
država ili njih u cjelini, usmjeravaju pravac analize na cjelovite ekonomske prostore
država, nego na određene industrijske grane i segmente u kojima se osobine
konkurentnosti koncentrišu.
2
http://ef.sve-mo.ba/sites/default/files/nastavni-materijali/Primjer%20Seminara.pdf
