Krađe u savremenoj praksi – Obične krađe

1.UVOD
Krađa predstavlja posebno krivično delo, koje je sistematizovano u poglavlju o krivičnim delima protiv imovine u Krivičnom zakoniku Republike Srbije koji je donet 29. septembra 2005. godine, a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2006. godine.
Krivična dela protiv imovine spadaju u klasična krivična dela. To su zapravo najklasičniji delikti jer je krivičnopravna zaštita vlasništva data već u vreme nastanka države i prava, pa se zbog toga ovi delikti ubrajaju u najstarija i najprimitivnija krivična dela. Imovinski kriminalitet poznavali su i ssankcionisali stari grci, asirci, egipćani, Rimsko pravo, Dušanov zakonik kao i današnje moderno zakonodavstvo.
Krivična dela imovinskog kriminaliteta su veoma rasprostranjena i prema nekim procenama u svetu i kod nas čine 50% ukupne mase kriminaliteta.
U strukturi opšteg, klasičnog kriminaliteta u našoj zemlji prema svim statističkim pokazateljima dominiraju krivična dela protiv imovine. Među krivičnim delima protiv imovine naročito se u poslednje vreme ističu dela kod kojih se putem nasilja pribavlja ili zadržava protivpravna imovinska korist za sebe ili drugog. To su u prvom redu razbojnička krađa i razbojništvo, kao i teži oblici ovih krivičnih dela protiv imovine.
Karakteristike većine krivičnih dela protiv imovine jeste da se ona vrše u nameri da se izvršenjem pribavi protivpravna imovinska korist. Ali kod manjeg broja krivičnih dela ta namera ne postoji ( kod krivičnog dela oduzimanja tuđe stvari), a kod nekih ipak postoji takozvana krađa upotrebe gde se delo vrši samo zato da bi se stvar upotrebila ( oduzimanje vozila tj. tuđeg saobraćajnog sredstva). Pored drugih podela jedna od najčešćih jeste podela krivičnih dela protiv imovine prema objektu radnje na krivična dela kod kojih je taj objkat tuđa pokretna stvar i krivična dela čiji je objekat radnje imovinska prava i interesi.

Krivična dela protiv imovine posebno karakteriše:
1. Masovnost i stalna tendencija apsolutnog i relativnog porasta. Ovaj procenat kod nas je godinama, s oscilacijama i izvesnim stagnacijama iznosio 10 % godišnje;
2. Manifestovanost – uočljivost delikta i anonimnost učinilaca;
3. Recidivizam – povratništvo i profesionalizacija sve većeg broja kriminalaca;
4. Specijalizacija u načinu izvršenja i verziranja za jednu vrstu krivičnih dela;
5. Organizovanost učinilaca u organizacijske oblike grupa ili bandi;
6. Dinamičnost i prilagodljivost društvenim uslovima.
2. Krivična dela protiv imovine
(Opšte karakteristike)
Krivična dela protiv imovine predstavljaju dela protiv prava na imovinu kao jednog od osnovnih njudskih prava koje je proklamovano i zaštićeno ustavom, kao i drugim zakonima i propisima koji se odnose na ovu materiju.
Pojam imovine u odnosu na ova krivična dela uzima se u najširem smislu tako da nju čine pokretne i nepokretne stvari na kojima neko ima pravo svojine, a isto tako imovinu sačinjavaju imovinska prava i interesi.
Pojam pokretne i nepokretne stvari u krivičnom pravu se uzima nešto drukčije nego u građanskom pravu tako da se kao pokrata stvar smatra svaka ona stvar koja se može pokrenuti i oduzeti, pa se u tom smislu kao pokretne stvari smatraju i delovi nepokretne stvari, ako se oni mogu odvojiti i oduzeti ( npr. Prozorska okna, radijatori, crepovi i svi uređaji ili njihovi delovi koji se mogu demontirati i odneti). Pored toga kao pokretne stvar smatra se i svaka proizvedena ili sakupljena energja za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i računarski podatak i računarski program. Kao računarski podatak smatra se predstavljena informacija, znanje, činjenica, koncept ili naredba koja se unosi, obrađuje ili pamti ili je unet, obrađen ili zapamćen u računaru ili računarskoj mreži. Računarskom mrežom smatra se skup međusobno povezanih računara koji komuniciraju razmenjujući podatke, a računarskim programom utvrđeni skup naredbi koje služe za upravljanje radom računara, kao i za rešavanje određenog zadatka pomoću računara.
Krivična dela iz ove grupe mogu da se podele, u zavisnosti od toga na koju su imovinu upravljena, na krivična dela protiv pokretne imovine, krivična dela protiv nepokretne imovine i krivična dela protiv imovine uopšte.
Posledic akod svih ovih kr. dela je nanošenje štete nečijoj imovini, dok kod nekih postoji i pribavljanje za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi, pri ćemu visina štete i pribavljene protivpravne imovinske koristi može biti od uticaja na postojanje težih oblika kod nekih od krivičnih dela iz ove grupe.