Семинарски рад
ТЕМА:
Крађе у савременој пракси
(Обичне крађе)
Професор: Студент:
1
Садржај:
1. Увод ........................................................................................3
2. Кривична дела против имовине (Опште карактеристике).4
3. Врсте крађе ............................................................................5
4. Малолетници као учиниоци кривичног дела крађе ...........7
5. Обична крађа .........................................................................9
5. 1. Џепна крађа .......................................................................9
5. 2. Крађе по трговачким радњама (дућанске крађе) ..........12
5. 3. Крађе из станова ..............................................................14
5. 4. Крађе на градилиштима ..................................................15
5. 5. Крађе по радничким настамбама ...................................15
5. 6.Крађе по предузећима и установама ..............................16
5. 7. Крађе по школама и ђачким студентским
домовима ..17
5. 8.
Крађа на средствима јавног саобраћаја ........................17
5. 9.Крађа стоке .......................................................................18
5. 10. Крађа бицикла ...............................................................18
6. З а к љ у ч а к .......................................................................19
7. Литература ...........................................................................20
2
2. Кривична дела против имовине
(Опште карактеристике)
Кривична дела против имовине представљају дела против права на
имовину као једног од основних њудских права које је прокламовано и
заштићено уставом, као и другим законима и прописима који се односе на ову
материју.
Појам имовине у односу на ова кривична дела узима се у најширем
смислу тако да њу чине покретне и непокретне ствари на којима неко има право
својине, а исто тако имовину сачињавају имовинска права и интереси.
Појам покретне и непокретне ствари у кривичном праву се узима нешто
друкчије него у грађанском праву тако да се као пократа ствар сматра свака она
ствар која се може покренути и одузети, па се у том смислу као покретне ствари
сматрају и делови непокретне ствари, ако се они могу одвојити и одузети ( нпр.
Прозорска окна, радијатори, црепови и сви уређаји или њихови делови који се
могу демонтирати и однети). Поред тога као покретне ствар сматра се и свака
произведена или сакупљена енергја за давање светлости, топлоте или кретања,
телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм. Као
рачунарски податак сматра се представљена информација, знање, чињеница,
концепт или наредба која се уноси, обрађује или памти или је унет, обрађен или
запамћен у рачунару или рачунарској мрежи. Рачунарском мрежом сматра се
скуп међусобно повезаних рачунара који комуницирају размењујући податке, а
рачунарским програмом утврђени скуп наредби које служе за управљање радом
рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара.
Кривична дела из ове групе могу да се поделе, у зависности од тога на
коју су имовину управљена, на кривична дела против покретне имовине,
кривична дела против непокретне имовине и кривична дела против имовине
уопште.
Последиц акод свих ових кр. дела је наношење штете нечијој имовини,
док код неких постоји и прибављање за себе или другог противправне
имовинске користи, при ћему висина штете и прибављене противправне
имовинске користи може бити од утицаја на постојање тежих облика код неких
од кривичних дела из ове групе.
Кривична дела из ове групе извршавају се са умишљајем ( изузем
кривичног дела прикривања које може бити учињено и из нехата), а код великог
броја ових кривичних дела тражи се и намера да се себи или другоме прибави
противправна имовинска корист, док код неких може постојати намера да се
другоме причини штета.
Постојање намере да се себи или другоме прибави протиправна
имовинска корист указује на то да се ова дела чине из користољубља што има
одговарајући утицај на примену новчане казне код ових кривичних дела. У том
смсилу када је кривично дело учињено из користољубља суд може учиниоцу
изрећи новчану казну као споредну казну и кад она није за то дело изричито
предвиђена у закону, а приликом одмеравања новчане казне може изрећи и у
вишем износу, а у границама које су у КЗ прописане за кривична дела учињена
из користољубља.
4
За кривична дела из ове групе гоњење се предузима по службеној
дужности, али у неким случајевима се гоњење предузима по предлогу
оштећеног или по приватној тужби.
1
I Кривична дела против покретне имовине
1. крађа
2. тешка крађа
3. разбојничка крађа
4. разбојништво
5. утаја
6. одузимање туђе ствари
7. неовлашћено коришћење туђег возила
II Кривична дела против непокретне имовине
1. протиправно заузимање земљишта
2. противправно усељење
III Кривична дела против имовине уопште
1. превара
2. неосновано добијање кредита и друге погодности
3. ситна крађа, утаја и превара
4. уништење и оштећење туђе ствари
5. изнуда
6. уцена
7. злоупотреба поверења
8. зеленаштво
9. оштећење туђих права
10. прикривање.
2
3. Врсте крађе
Крађа је кривично дело против имовине и заузима прво место по
масовности у структури евидентираних кривичних дела. Кривично дело крађа
састоји се у одузимању туђе покретне ствари у намери да се њеним присвајањем
прибави себи или другом противпревна имовинска корист. Радња извршења
састоји се у одузимању а ствар мора бити туђа и покретна и мора постајати
намера да се њеним присвајањем себи или другом прибави противправна
имовинска корист јер, у супротном, неће постајати ово кр. дело (може да буде
кривићно дело одузимање туђе ствари). У кривичноправном погледу, поред кр.
дела крађе које се још назива и обична или проста крађа, постоје и следећи
облици:
1. ситно дело крађе
2. тешка крађа
3. разбојничка крађа
1
Ђ. Ђорђевић,
Кривично право посебни део
, КПА, Београд 2009, стр.107.
2
Ђ. Ђорђевић,
Кривично право посебни део
, КПА, Београд 2009, стр.108.
5
