Kukuruz

KUKURUZ Zea mayus
Privredni značaj: Kukuruz je kod nas pored lucerke najznačajnija krmna biljka. Od kukuruza se proizvodi preko 1000 proizvoda. U ishrani ljudi zrno se koristi kao pečeno, kuvano ili kao kokice, od kukurznog brašna(hleb, proja, kačamak). U ishrani ljudi koristi se 10% a 90% u ishrani stoke(koncetrovana stočna hrana, silaža) i drugim granama industrije(prehrambenoj, kozmetičkoj, farmaceutskoj, tektilnoj i hemijskoj). Ima veliki agrotehnički značaj, zemljište ostaje nezakorovljeno i bogato hranjivim materijama.
Poreklo i geografska rasprostranjenost: Poreklom je iz Amerike. Po zasejanim površinama nalazi se na trećem mestu, posle pšenice i pirinča. Najveće površine: SAD, Kina, Brazil, Italija, Rumunija i Francuska. Koda nas se gaji na oko 1200000 ha sa prosečnim prinosom od oko 4,5t/ha.
Botanička klasifikacija: Pripada redu Poales, familiji Poacea i rodu Zea. Na osnovu morfoloških osobina i hemijskom sastavu zrna izvršena je klasifikacija po Žukovskom i ima 9 podvrsta:zuban, tvrdunac, šećerac, kokičar, mekunac, voskovac, meki šećerac, poluzuban i plevičar.U našoj zemlji najzastupljenije su podvrste:

• KUKURUZ ZUBAN-zrno na vrhu ima udubljenje slično zubu, po čemu je dobio ime. Zrno(žuto, belo ili crveno) je bogato skrobom pa je pogodan za spravljanje koncetrovane stočne hrane. Na biljci se formira 1-2 razvijena klipa.
• KUKURUZ TVRDUNAC-zrno je tvrdo(bele, žute, crvene, narandžaste i ljubičaste boje). Koristi se za ishranu ljudi i stoke. Manje prinose ima od zubana.
• KUKURUZ ŠEĆERAC-zrno je smežurano i polu providno(narandžasto ili žuto). Obrazuje 2-3 klipa. Zrno se u fazi mlečne zrelosti koristi za ishranu ljudi.
• KUKURUZ KOKIČAR-ima tvrdo i sitno zrno(belo, žuto, narandžasto, crveno i crno). Obrazuje 2-3 klipa. Uglavnom se koristi za ishranu ljudi i živine.

Morfološke osobine:
Koren-žiličast korenov sistem. Razlikuju se 5 tipova korena:primarni klicin koren, hipokotilni-bočni klicini korenovi, epikotilni klicini korenovi, sekundarni-podzemni korenovi(glavnu masu, najveću ulogu u ishrani) i adventivni-nadzemni korenovi(pandže). Dubina do 2,5m i širina 1m. Glavna masa na dubini od 40cm.
Stablo-je cilindrično i člankovito(ispunjeno parenhimskim tkivom). Ima 8-25 kolenca i isto toliko članaka-internodija. Visina od 1,5 do 3,5m.U pazuhu srednjih listova na kolencima nalaze se tačke porasta bočnih izdanaka na kojima se razvija ženska cvast-klip(1-2).
List-se sastoji iz lisnog rukavca-usmine i liske-lamine. Prema mestu gde se nalaze podeljeni su u tri grupe: klicini listovi, listovi stabla i listovi klipa. Broj listova odgovara broju kolenaca 8-25.
Cvast-kukuruz je jednodoma biljka sa odvojenim polovima koja obrazuje dva tipa cvasti:

• Cvast metlica(muška) je produžetak zadnje internodije. U gornjem nerazgranatom delu u 4-6 reda nalaze se klasići(dve pleve, dve plevice i dva muška cveta sa tri prašnika).
• Cvast klip(ženska) se sastoji od zadebljalog vretena na kojima su klasići sa ženskim cvetovima(dve plevice i tučka sa dugim stubićem –svilom). Broj klasića odgovara broju cvetova tj. broju zrna. Broj zrna u redu do 50 a u celom klipu od 500-1200. Dužina klipa 8-40cm, debljina 3,5-7cm i težine 200-500g. Udeo kočanke(oklasa vretena) je 12-25%. Klip je spolja pokriven lisnim omotačem(komušina).

Plod-je krupa ili u poljoprivrednom smislu zrno. Sastoji se iz:

• Omotača- je dvoslojan(omotač ploda i omotač semena)
• Endosperma-u perifernom delu aleuronski sloj
• Klice-je u donjem i prednjem delu ploda(sastoji se iz klicinog korenka i stabaoceta). Klica je krupnija nego kod drugih žita.

Hemijski sastav-zrna:proteini-belančevine(albumin, globulin, glutamin i zein),ugljeni hidrati(skrob), ulje, celuloza, mineralne materije i vitamini(A, B1, B2, B3, B5, B6 i E).