Makroekonomske promene (6. deo)

1. PROMENE VREDNOSTI NOVCA

1.1. Kvantitativna jednačina novca

Kvantitativna jednačina novca izražava vezu između količine novca u opticaju i tržišnih transakcija. To se može izraziti u vidu formule:
M x V = P x T
odnosno
Novac x Brzina opticaja = Cene x Transakcije

Transakcije (T) predstavljaju broj razmena roba i usluga između privrednih subjekata u određenom vremenskom periodu, obično za godinu dana.
P (Cene) označava prosečnu tržišnu cenu izraženu u dinarima.
Novac (M) predstavlja količinu novca u opticaju.
Brzina opticaja je brzina obrta novca. Brzina obrta pokazuje koliko puta je jedna novčanica učestvovala u razmeni roba i usluga u toku godinu dana.

1.2. Depresijacija i apresijacija novca

Vrednost novca nije konstantna. Pod uticajem ekonomskih, političkih i drugih faktora novac može menjati svoju vrednost, bilo u pravcu povećavanja bilo smanjivanja iste. Proces smanjenja vrednosti novca naziva se depresijacija, a proces povećavanja njegove vrednosti apresijacija.
1. Depresijacija je promena vrednosti novca pri kojoj dolazi do smanjenja njegove vrednosti u vremenu. U praksi su poznata dva načina depresijacije ili smanjenja vrednosti novca:
• Inflacija, koja se definiše kao proces nekontrolisanog ili stihijskog smanjenja vrednosti novca u određenom vremenskom periodu u određenoj ekonomiji. Inflacija je kompleksna makroekonomska pojava koja ima mnoštvo različitih uzroka.
• Devalvacija, kao mera smanjenja vrednosti novca koje nastupa kao posledica odluke državnih organa jedne zemlje.
2. Apresijacija je promena vrednosti novca koja ima suprotan smer od depresijacije, odnosno to je povećanje vrednosti novca u vremenu. Postoje takođe dva načina apresijacije ili povećanja vrednosti novca i to:
• Deflacija, definisana kao proces nekontrolisanog ili stihijskog povećanja vrednosti novca u određenom vremenskom periodu u određenoj ekonomiji. Deflacija je takođe kompleksna makroekonomska pojava sa mnoštvom različitih uzroka.
• Revalvacija, kao mera povećanja vrednosti novca koje nastupa kao posledica odluke državnih organa jedne zemlje.
Kao što se može zaključiti, depresijacija i apresijacija su dve međusobno suprotne promene vrednosti novca, kao lik i naličje. Sledeći isti princip, inflaciji odgovara deflacija a devalvaciji revalvacija. Inflacija i deflacija predstavljaju osnovne oblike monetarne neravnoteže. Devalvacija i revalvacija su, pak, mere monetarne vlasti, tj. državnih organa, u pravcu povećanja ili smanjenja promene vrednosti novca.