2
Дефиниција мигрене
Мигрена је један од најбоље проучених неуролошких поремећаја који се карактрише
пароксизмалним епизодама главобоље и удруженим симптомима у трајању од 4-72 часа.
Праћена је појачаном осетљивошћу нервног система и напад је повезан са активацијом
тригемино-васкуларног система.
Епидемиологија мигрене
На глобалном нивоу акутни облик мигрена погађа више од 10% људи. Хронични
облик мигрена јавља се код око 1,4 до 2,2% становника Земље.У САД, сваке године око 6%
мушкараца и 18% и жена оболи од мигрене, са доживотним ризиком од око 18% и 43%.У
Европи мигрене погађа 12–28% људи у неком тренутку живота , и то око 6–15% одрасли
мушкарци а 14–35% одрасле жене, код којих се напади мигрене јављају најмање једном
годишње. У Европи од мигрене тренутно болује најмање 65.000.000 људи, што има за
последицу милионе изгубљених радних дана. Зато мигрена не претсвља само значајан
здравствени, већ и социјално–економски пробелм у многим развијеним земљама света.Стопе
мигрене су нешто ниже у Азији и Африци, него у западним земљама Европе и Америке.Скоро
сваке године број оболелих од мигрене се мења јер у великој мери болест постаје све учесталија
код особа млађег узраста између 15. и 24. године као и код особа у средњем животном добу
између 35 и 45 година.Код деце пре пубертета око 1,7% 7 годишњака и 3,9% деце између 7 и 15
година оболи од мигрене, при чему се ово стање мало чешће јавља код дечака пре
пубертета.Током адолесценције мигрена постаје учесталија код тинејџерки и задржава тај тренд
током остатка живота, са два пута учесталијим јављањем код старијих жена него код старијих
мушкараца.Код жена, мигрена без ауре чешћа је него мигрене са ауром, док се код мушкараца
оба типа мигрене јавља са сличном учесталошћу.
Етиологија мигрене
Према разним извештајима, мигрене могу бити изазване одређеним окидачима у мањем
или већем броју случајева. Много тога се означава окидачима, ма колико да су јачина и значај
ових веза непоуздани. Окидач се може јавити до 24 часа пре настанка симптома.Основни узрок
4
Злоупотреба дувана
Пушење је такође један од доказаних фактора у настанку напада мигрене.
Направилан режим одмора и сна. Недовољно одмарање, непроспаване ноћи, предуго гледање
телевизије или други светлосни стимулуси (рачунари, лајтшоу), као и било који други фактори
који могу довести до дисхармоније и нарушити животну хармонију могу бити окидачки
механизми за појаву напада мигрене.
Наслеђе
У око две трећине болесника у историји болести постоје подаци о породичној
склоности, али се ретко јављају као последица дефекта само једног гена. Студије близанаца
показују да генетика утиче 34 до 51% на вероватноћу развоја мигренских главобоља. Ова
генетска повезаност је јача код мигрена са ауром него код оних без ауре. Известан број
специфичних варијација гена повећава ризик у мањој или средњој мери.
Фазе мигрене
Након неких од стимулса ексцитована мождана кора шаље информације до
продужене мождине, која започиње процес мигрене кроз њене фазе:
• Фаза продрома
• Фаза ауре
• Фаза главобоље
• Фаза постдрома
Фаза продрома
Продромална фаза се јавља код 60% особа са мигренама и то два сата до два дана пре
почетка главобоље. Симптоми продромалне фазе су различити и обухватају промене
расположења, раздражљивост, клинички изражену депресију или еуфорију, замор, жељу за
одређеном храном, укоченост мишића (нарочито врата), опстипацију или дијареју и осетљивост
на мирисе или буку. Ови симптоми се могу јавити пре мигрене са ауром или пре мигрене без
ње.
Фаза ауре
Аура је пролазни неуролошки испад до којег долази пре или у току главобоље.
Појављује се постепено и обично траје мање од 60 минута. Симптоми могу да буду видне,
сензорне или моторичке природе, а многи пацијенти осећају и више симптома одједном.
5
Видни испади су најчешћи и јављају се у до 99% случајева ауре, а као једини облик ауре
појављују се у више од половине болесника са ауром. Састоје се од светлуцајућег скотома (
подручје испада видног поља које светлуца ). Скотом типично започиње у средишту видног
поља те се шири према рубовима у кривудавим цртама које пацијенти описују попут „бедема
или зидова тврђаве или дворца“. Црте су обично црно-беле, а неки болесници виде и црте у
бојама. Неки болесници изгубе вид у делу видног пута што се назива хемианопсија, а другима
се вид замућује. Сензорна аура је друга по учесталости, јавља се у 30 - 40% особа са ауром.
Често се појављује у виду боцкања у подручју једне стране руке или шаке, те се шири према
подручју око носа и уста, са исте стране тела. Након што осећај боцкања прође обично долази
до неосетљивости уз губитак проприоцепције. Остали симптоми ауре могу бити, поремећај
говора, вртоглавица и ређе моторичке тегобе, моторички симптоми указују да се ради о
хемиплегијској мигрени, а слабост мишића за разлику од осталих облика ауре често траје дуже
од једног сата. Појава ауре без накнадне главобоље је реткост, а назива се тиха мигрена.
Фаза главобоље
У класичном облику болести главобоља је једнострана, пулсирајућа, умереног до
јаког интензитета. Обично се развија поступно а појачава се при физичкој активности. Међутим
у више од око 40% случајева бол може бити обострана, често удружена са боловима у врату.
Код одраслих болесника, бол обично траје 4-72 сата, док код мале деце често траје мање од
једног сата. Бол је често праћенамучнином, повраћањем, осетљивошћу на светлост, звук,
мирисе, замором или раздражљивошћу. Због тих симптома многим болесницима одговара
тамна и тиха средина. Остали симптоми могу бити замућење вида, учестало мокрење, бледило
или знојење.
Фаза постдрома
Када главобоља престане наступа постдромална фаза у току које особа осећа
као да је „управо преживела олују“. Осећа се уморно, мамурно и има гастроинтестиналне
тегобе, промене расположења или слабости. Место претходне главобоље је хиперсензитивно на
додир, чак и чешљање косе може постати неподношљиво због осетљивости скалпа. Ова бол,
која настаје из безазленогстимулуса нормалне коже, названа је алодинија.
