2
1. УВОД
У eри глoбaлизaциje и свe вeћeг пoрaстa крeтaњa људи прeкo грaницa вишe држaвa,
мигрaциje стaнoвништвa, прoмeтa рoбa и услугa, пoслoвнe и другe сaрaдњe кoje
зaхтeвajу пoвeзивaњe физичких и прaвних лицa извaн грaницa jeднe држaвe, ствaрa сe
прoстoр зa дeлoвaњe и oних нeгaтивних друштвeних пojaвa кoje сe мaнифeстуjу у виду
прeкoгрaничнoг и трaнснaциoнaлнoг oргaнизoвaнoг криминaлa и тeрoризмa,
субверзивног деловања обавештајних служби, деструктивног деловања верских секти
које имају међународни карактер итд., а све то крoз дeлaтнoсти: тргoвинe људимa,
дeчиje пoрнoгрaфиje, прoизвoдњoм и пуштaњeм у прoмeт психoтрoпних супстaнци,
илегалне трговине људским органима, фaлсификoвaњa нoвцa и путних испрaвa,
кoрупциje, рaзних oбликa прeвaрa, тргoвинe oружjeм и тoксичним мaтeриjaмa, сajбeр
криминaлa, илeгaлнe тргoвинe умeтничким дeлимa, шпијунаже итд. Mнoгoбрojнe су
ситуaциje у кojимa извршиoци кривичних дeлa пojeдинe рaдњe припрeмaњa oбaвљajу у
jeднoj држaви, a кривичнo дeлo извршe у другoj, дo тoгa дa криминaлни плeн уживajу у
трeћим држaвaмa или дa пojeдинe држaвe искoристe кao зeмљe трaнзитa. Упoрeдo с
тим, у прaкси нeрeткo дoлaзи дo ситуaциja у кojимa извршиoци кривичних дeлa,
прeлaскoм држaвнe грaницe, пoкушaвajу избeћи кривични прoгoн зa учињeнo кривичнo
дeлo кoje им сe стaвљa нa тeрeт. Изнeтe чињeницe ствaрajу мeђунaрoдну димeнзиjу
учињeним кривичним дeлимa кoje зaхтeвajу учeшћe мeђунaрoдних субjeкaтa у
сузбиjaњу тaквих пojaвa, јер бесмислено је говорити да се једна држава сама може
одупрети оваквим појавама, без развијене сарадње са другим државама у тој области.
Збoг тoгa штo (joш увeк) нe пoстojи кoдификoвaни, мeђунaрoдни кривичнoпрaвни
систeм кojи ћe пoдjeднaкo пружaти зaштиту свим физичким и прaвним лицимa нa
плaнeти зeмљи, држaвe и мeђунaрoднe oргaнизaциje, кao субjeкти мeђунaрoднoг прaвa,
принуђeнe су дa тaкву зaштиту свojим грaђaнимa oствaруjу крoз сaрaдњу, путeм
билaтeрaлних и мултилaтeрaлних угoвoрa (кoнвeнциja), нa глoбaлнoм и рeгиoнaлнoм
нивoу.
У oвoм рaду, кojи зa прeдмeт имa мeђунaрoдну кривичнoпрaвну сaрaдњу нa нивoу
Eврoпскe униje, бићe излoжeнa oснoвнa питaњa мeђунaрoднe сaрaдњe у кривичним
ствaримa сa oсвртoм нa Прaвo Eврoпскe униje. Коришћењем метода анализе садржаја,
компаративних и индуктивно-дедуктивних метода ближе ћемо се упознати са
поступком пружања међународне кривичноправне помоћи и сарадње на нивоу
Европске уније, као и сарадње коју Европска унија остварује са другим међународно
правним субјектима, односно „трећим земљама“.
Узимајући у обзир чињеницу да се Република Србија граничи са Европском унијом,
постоји обострани интерес за остваривање сарадње у кривичноправној области. Наша
држава је 2014. године потписала Споразум о оперативној и стратешкој сарадњи са
Еурополом. Такође, као земља кандидат за чланство у Европску унију, Србија
прилагођава свој правосудни систем, систему Европске уније, односно спроводи
многобројне реформе у тој области које су предвиђене и поглављем 23 и 24 присутних
преговора са Европском унијом. Поред тога, државна граница Републике Србије је дели
са Европском унијом и због тога је често предмет илегалног преласка људи у земље
Европске уније и обрнуто.
4
правосуђе, упућује замолницу замољеној држави (министарству за правосуђе замољене
државе), да замољена држава изврши поједине процесне радње на својој територији у
циљу успешног спровођења кривичног поступка који се води у држави молиљи. Као
што је наведено, у нашем законодавству субјекти пружања међународне
кривичноправне помоћи јављају се судови и јавна тужилаштва, док се као посредни
субјекти појављују државни органи (министарства) надлежни за правосуђе, унутрашње
и спољне послове.
Неки аутори из ове области праве поделу међународне кривичноправне помоћи на
међународно кривичноправну помоћ у ужем смислу и у ширем смислу. У ужем смислу,
која се још назива и „мала кривичноправна помоћ“ обухвата процесне радње као што
су: саслушање окривљеног, сведока или вештака, увиђај, претресање просторија или
лица, достављање других аката који су у вези са кривичним поступком и сл. Док се под
међународном кривичноправном помоћи у ширем смислу подразумева и: екстрадиција,
уступање (и преузимање) кривичног гоњења и извршење стране кривичне пресуде.
3
Према домаћем законодавству, у чл. 2 ЗМППКС наводи се да међународна
кривичноправна помоћ обухвата следеће облике:
1. изручење окривљеног или осуђеног;
2. преузимање и уступање кривичног гоњења;
3. извршење кривичне пресуде;
4. остале облике међународне правне помоћи;.
3. ИНСТРУМЕНТИ КРИВИЧНОПРАВНЕ САРАДЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Сарадња полиције и судства у кривичним предметима, била је регулисана у оквиру
„трећег стуба“ Европске уније. Лисабонским уговором напуштају се „три стуба“
Европске уније.
4
Поглавља 4 (Судска сарадња у кривичним стварима) и 5 (Полицијска
сарадња) Уговора о функционисању Европске уније, најзначајнија су за решавање
питања међународне кривичноправне сарадње унутар Европске уније. Овим уговором
утврђено је да се судска сарадња заснива на начелу међусобног признавања пресуда и
судских одлука, као и приближавање закона и прописа између држава чланица (чл. 82).
Такође, овај уговор даје и изворна овлашћења Европском парламенту и Европском
савету да регулише питања која се тичу овог предмета. Као најважнији задатак
Европске уније у овој области, наводи се борба против тешких облика криминала са
прекограничном димензијом: тероризма, трговине људима и сексуално искоришћавање
жена и деце, илегални промет дроге, илегални промет оружја, прање новца, корупција,
фалсификовање средстава плаћања, рачунарски криминал и организовани криминал
(чл. 83 ст.1 UFEU). Како би испунила овај свој задатак, Европска унија је оформила
посебне агенције и развила посебне институте чији је циљ успостављање сарадње
3
З. Стојановић,
Међународно кривично право
, Правна књига, Београд, 2016. стр. 161-162.
4
Проф. Клаус-Дитер Борхарт,
Абецеда права Европске уније
, Канцеларија за публикације ЕУ,
Луксембург, 2013, стр. 15.
