UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA-NOVI SAD
FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT
MASTER SEMINARSKI RAD
iz predmeta: Metodologija naučno-istraživačkog rada
Tema:
Metode za prikupljanje empirijskih podataka
Mentor:
Student:
Prof. Emeritus Marijana Carić Aleksandar Stojanović
Br. Indeksa:
MS PEF 42/2020
Novi Sad, april 2021
S A D R Ž A J
UVOD
………………………………………………………………….………..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
1
1. Podatak, informacija i znanje – pojmovne odrednice
…….………………….……………………………………..………………..…...
2
1.1.
Podatak
…………………….…………………………………………………………………….……………………………………………………………………….…..……………………………………………………………………………………...………………..
2
1.2. Informacija
……………………………………………………………………………………………………….…………………………………………………………………………………………..…………………..………….
2
1.3. Znanje
……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….…………………………..……………….……………….....….………….
3
2. Metode i tehnike prikupljanja podataka
………………….…………………………………………………….…….………………………………..………………….....
4
2.1. Metode prikupljanja podataka
……………..…………………………………………………………………………………..….…………………….…………………….……......
5
2.1.1. Posmatranje
…..…...………………………………………………………………………………………………………………………………………….……..……….………….…………….…..…..…...
5
2.1.2. Ispitivanje
……………….…………………………………………………………………………………………………………………………………………….…………..…………………………………...
7
2.1.2.1. Tehnike ispitivanja (intervju, anketa)
.....................................................................................................
8
2.1.2.2. Strategije ispitivanja i primena
…………………………………..………………………….…………..……………..
9
2.1.3. Eksperiment, pojam i vrste
..…….…….……………………………………………………………………….…………………….……..……………………..
10
2.1.4. Uzorak
..…………….…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….……….….………………..…….
11
3. Studija slučaja
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….………..…………….……………..
11
4. Analiza dokumenta
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..………….…………..
12
5. Biografska metoda
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….………….………………...
12
ZAKLjUČAK
………………….………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….…………..
14
LITERATURA
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..………………………………
15
1. Podatak, informacija i znanje – pojmovne odrednice
Da bi se razumeli metodološki postupci za prikupljanje podataka , neophodno je, prethodno,
objasniti šta se podrazumeva pod pojmom "podatak" i razlike u odnosu na pojmove
"informacija", "znanje".
1.1. Podatak
Podatak
1
je činjenica predočena u formalizovanom obliku, npr. kao broj, reč ili slika.
Odnosno, podatak predstavlja simbolički i formalizovan prikaz činjenica, pojmova i instrukcija,
pogodan za komuniciranje, interpretaciju i obradu uz pomoć ljudi ili mašina. Svojstva objekata i
njihovih odnosa u prostoru i vremenu izražavamo podacima.
2
Podatak je pojam koji opisuje i kvantifikuje stanje nekog procesa u realnom svetu. U suštini
je nematerijalnog karaktera, i primarno postoji kao misaoni objekat, sastavljen od:
•
značenja (naziv i opis značenja određenog svojstva),
•
vrednosti (mera i iznos),
•
vremena.
Njegove karakteristike su:
a)
manifestovanost,
b)
značenje koje se može utvrditi,
c)
mesto u procesu/sistemu mišljenja.
1.2. Informacija
"Informacija je resurs današnjice i budućnosti,
ali ona nije poput materije ili energije.
Upotrebom se ne troši,
raspodelom se ne smanjuje. Ako nešto znam mogu naučiti druge, a da sam ništa pri tome ne gubim.
Primenjujući to što sam saznao, ne samo da ne gubim korišćeno znanje, već ga oplemenjujem praksom."
3
P.Drucker
Podatak je u osnovi poruka, koja se može i ne mora iskoristiti. Ako postoji i najmanja
verovatnost da se poruka jednoznačno i tačno koristi, te predstavlja neospornu činjenicu, tada
1
(engl.
data
)
2
http://hr.wikipedia.org/wiki/Podatak
3
Peter Drucker,
Upravljanje u novom društvu
, 2002, Novi Sad, Adižes.
2
predstavlja informaciju. Reč informacija
4
podrazumeva informisanje, obaveštavanje.
Informacija je rezultat analize i organizacije podataka na način koji daje novo znanje primaocu.
Informacija je raznolikost poruka od pošiljaoca do primaoca.
Informacija je sveukupnost podataka o svim mogućim objektima, pojavama ili procesima.
Predstavlja se u obliku crteža, teksta, zvučnih i svetlosnih signala, energetskih i nervnih impulsa
itd.
Po kriterijumu nastanka informacije se dele na:
•
elementarne (odražavaju procese i pojave mrtve prirode),
•
biološke (odražavaju procese u životinjskom i biljnom svetu) i
•
socijalne (odražavaju procese u ljudskom društvu).
Informacije koje stvara i koristi čovek dele se na:
•
masovne (društveno-političke, naučno-popularne itd.),
•
specijalne (naučne, tehničke, ekonomske itd.) i
•
lične.
1.3. Znanje
„Informacije su podaci kojima je data određena struktura;
Znanje su one informacije kojima je pridružen smisao.“
DIKW (Data, Information, Knowledge, Wisdom)
5
Informacija postaje znanje kad je interpretirana, odnosno stavljena u kontekst ili kad joj je
dodato značenje. Informaciju čine podaci kojima je dato značenje putem relacijskih veza,
odnosno organizovani podaci koji su uređeni za bolje shvatanje i razumevanje. Drugim rečima,
znanje je kao neka zbirka informacija. Značenje informacije može biti korisno, ali i ne mora. To
znači, kad neko pamti informacije, tada on skuplja, odnosno gomila informacije. To može biti
korisno znanje jednoj osobi, ali ne i drugima. Npr., deca u osnovnoj školi mogu odgovoriti da je
2+2=4 jer imaju usvojeno to znanje, ali ne mogu odgovoriti koliko je 1267 x 300 jer bi to
zahtevalo posedovanje dodatnih znanja koja bi morala biti obuhvaćena razumevanjem.
6
Znanje čine činjenice koje postoje unutar psihičke strukture koju svest može obraditi. Ljudski
um koristi to znanje za biranje između mogućnosti, a time reakcije i ponašanja postaju I. Kada
4
(
lat. Informare, engl. Information
) - poučavanje, upućivanje, uputstvo, obaveštavanje, obaveštenje, raspitivanje,
obaveštenost, obavest, izveštaj, sudsko izvinjenje, istraga.
5
https://philpapers.org/archive/MICHRO.pdf
6
http://hr.wikipedia.org/wiki/podatak, informacija, znanje, mudrost
3
