INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
ODSEK: GERMANISTIKA
SMER: NEMAČKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
MODALNI GLAGOLI
(
DIPLOMSKI RAD)
MENTOR: STUDENT:
Doc. dr Smilja Srdić Emir Korač
NOVI PAZAR, 2018
4
Uvod
Modalni glagoli se vrlo često javljaju u svakodnevnom korišćenju njemačkog jezika. Oni
iskazuju način na koji se osoba ponaša, način na koji bi trebalo da se ponaša, način na koji želi ili
mora da se ponaša, kao i kako namjerava da se ponaša. Prije svega upotrebom modalnih glagola
izražava se modalnost tj. mogućnost, želja. Postoji šest modalnih glagola u njemačkom jeziku,
to su:
können
(moći/umjeti),
müssen
(morati),
wollen
(htjeti),
sollen
(trebati),
mögen
(htjeti/voljeti/željeti),
dürfen
(smjeti).
Širok je jezički opis ovih modalnih glagola, opisuje se pomoću raznih disciplina kao što
su morfologija, sintaksa i semantika. Jedan od najvećih fenomena čovjekovog života jeste
oduvijek jezik. Kao društveno biće čovjek ima potrebu da izrazi svoje misli, svoja osećanja,
saznanja i da usmeno ili pismeno saopštava i prima poruke. Svojom pojavom jezik je proširio
vidike, dao mogućnost neograničenog predstavljanja vremena i prostora, tako se kod svakog
naroda razvijao sa svojim posebnostima i postajao sve složeniji i bogatiji. Njemački jezik je
veoma rasprostranjen, njegovo govorno područje zahvata tri države: Njemačku, Austriju i
Švicarsku.
Osnovni cilj teorijskog dijela istraživanja jeste da se objasni razlika izmedju modalnih
glagola i ostalih glagola i da se u empirijskom dijelu rada istraži koliko su zastupljeni modalni
glagoli u pomenutom djelu.
5
1. Morfološka obilježja modalnih glagola
Glagoli
dürfen
,
müssen, wollen
,
sollen
,
mögen, können
nazivaju se modalnim glagolima ili
pomoćnim glagolima za način, zbog toga sto je njihov zadatak u rečenici, da iskažu kako
subjekat stoji prema vršenju glagolske radnje glavnog glagola u rečenici.
1
Po pravilu modalni glagoli u rečenici ne stoje sami, jer nemaju dovoljno iskazne moći da
obrazuju predikat sami, već neizostavno zahtjevaju dopunu - objekat.
Neki glagol u infinitivu prezenta ili u infinitivu perfekta je uvijek njihov objekat – objekat može
biti imenica ili zamjenica.
Sie kann nicht lesen.
Na ovom primjeru vidi se da subjekat
sie
nema mogućnost izvršiti glagolsku radnju glagola
lesen,
glavnog glagola u rečenici, tj. Sie kann nicht
– Ona ne zna
, zahtjeva dopunu, tj. Objekat –
to je u ovom slučaju glagol
lesen
u infinitivu prezenta.
Elipsa može biti ukoliko se modalni glagoli nađu sami u rečenici.
Kannst du schwimmen? Ja, ich kann.
Modalni glagoli se konjugiraju, mijenjaju se prema licu, broju, stanju i vremenu, ali ne grade
imprativ. Iz istorijiskih razloga njihova fleksija je nepravilna, zato sto je njihov nekadašnji
preterit preuzeo prezentsko začenje.
Ne možemo ih samo nazvati modalnim glagolima i formirati ih u zasebnu klasu, moraju se prije
svega uspostaviti kriterijumi po kojima ovi glagoli i nose svoj naziv.
Modalni glagoli su u 1. i 3. licu jednine indikativa prezenta bez nastavaka.
1
J. Buscha, G. Heinrich, I. Zoch,
Modalverben, Zur Theorie und Praxis des Deutschunterichts für Ausländer
. 2.
durchgesehene Auflage, Leipzig: VEB Enzyklopädie, 1977., str. 7
7
Tabela 1 – Modalni glagoli i glagol
wissen
u indikativu prezenta
2
Singular können müssen wollen
sollen
mögen
dürfen
wissen
ich
kann
muss
will
soll
mag
darf
weiβ
du
kannst
musst
wills
sollst
magst
darfst
weiβt
er/sie/es
kann
muss
will
soll
mag
darf
weiβ
Plural
wir
können
müssen
wollen
sollen
mögen
dürfen
wissen
ihr
könnt
müsst
wollt
sollt
mögt
dürft
wisst
sie, Sie
können
müssen
wollwn
sollen
mögen
dürfen
wissen
Postoji, također, i razlika vokala između infinitiva indikativa prezenta. Tu dolazi do izražaja
pomenuta činjenica da su ovi glagoli također poznati kao preteritsko – prezentski tj. glagol čiji su
današnji oblici prezenta nekada bili oblici preterita.
3
Modalni glagoli u indikativu preterita u svim licim gube preglas.
Indikativ preterita
modalnih glagola se gradi tako što se dodaju sljedeći nastavci:
Jednina
1. – te
2. – test
3. – te
Množina
1. – ten
2. – tet
3. – ten
2
Duden,
Die Grammatik, Band 4. 8., überarbeitete Auflage
, Mannheim, Wien, Zürich, 2009., str. 481.
3
Duden,
Die Grammatik, Band 4. 8., überarbeitete Auflage
, str. 482.
