Универзитет у Београду

Географски факултет

Мрежа насеља Града Шапца

background image

1. Географски положај

Град Шабац се налази у северозападном делу централне Србије, на десној 

обали   реке   Саве   и   представља   административни,   економски   и   културни   центар 
Мачванског   округа.  Територија   Града   обухвата   делове   следећих   географских 
целина: равничарске Мачве, брежуљкасте Поцерине и Посавине и планине Цер, и 
смештена је на надморској висини од 80 метара и простире се на 795 километара 
квадратних. Североисточним делом ове територије  протиче река Сава, дужином од 
око 38 km, која представља границу према АП Војводна (граница претежно иде 
матицом реке). Западним делом територије протиче река Дрина, у дужини од око 
3,5 km. Најкраћа веза са БиХ се остварује преко друмских мостова на Дрини, код 
Бадовинаца и Лознице, а са Војводином преко два моста код Шапца (друмског и 
железничког), друмског и пешачког моста код Сремске и Мачванске Митровице. 

Град се граничи са општинама: Лозница, Богатић, Владимирци и Коцељева, 

а у њему и његовим приградским насељима живи 53.919 становника.  Територију 
општине Шабац, поред централног истоименог насеља чине сва насељена места, 
односно подручја катастарских општина која улазе у састав ове јединице локалне 
самоуправе   (Закон   о   територијалној   организацији   РС).   Град   Шабац   има   49 
катастарских   општина   и   52   насеља,   са   укупно   122.893   становника.  Већинско 
становништво је српско са уделом од 95,4%.

Пољопривредне површине заузимају 76,3% територије, односно 60.653 ха, 

док су шуме распрострањене на 10.037 ha.

(

https://www.agromedia.rs/opstine/sabac-grad?

fbclid=IwAR3t6rru_wz2cuHLl35X94cfEGzddH_Eyc78X5F8bP7ac_03xgwoM4OiK7o

)

(

http://sabac.rs/files/downloads/file_sr/leap_sapca_knjiga_i_-_opsti_uslovi.pdf

)

Слика 1. – Шабац, географски положај града, Извор (

https://www.google.com

)

4

1.1. Топографски положај, рељеф и клима 

Када говоримо о топографском положају града, Шабац се налази на правом 

мозаику рељефних целина. Алувијална тераса реке Саве, затим прелаз из Панонске 
низије   према   јужном   ободу   Панонског   басена,   али   и   планинско-котлинско-
долинско подручје ка југу, чине рељеф Општине. Град лежи на 44°46` северне 
географске   ширине   и   19°14`   источне   географске   дужине.   Ово   је   низијски, 
равничарски и долински предео са умерено континенталном климом.

(

https://www.agromedia.rs/opstine/sabac-grad?

fbclid=IwAR3t6rru_wz2cuHLl35X94cfEGzddH_Eyc78X5F8bP7ac_03xgwoM4OiK7o

)

На   северу,   територија   општине   ограничена   је   реком   Савом,   на   југу 

планином   Цер   и   општинама   Лозница,   Крупањ   и   Коцељева,   на   западу   реком 
Дрином, а на истоку општином Владимирци

http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue32/12.pdf

1.2 Површинске воде 

Најзначајнији водотоци на подручју Града су велике реке Сава и Дрина. 

Река   Сава   са   овог   подручја   прима   мање   водотоке   бујичног   карактера:   Јерез, 
Мутник, Бела Река, Думача, Добрава. Хидрографска мрежа гравитира према реци 
Сави.   Мачва   и   Посавина   имају   велике   количине   тзв.   транзитних   вода,   а   мале 
количине   домицилних   вода.   Богатство   домицилних   површинслих   вода 
карактеристично  је  за подручје  Поцерине и  Посавине,  а подземних  за подручје 
Мачве. Насипи, мреже канала, и замочварене депресије указују да су нижи терени 
угрожени   поплавама.   Површинска   хидрографија   Мачве   је   значајно   измењена 
мелиорацијама.

http://sabac.rs/files/downloads/file_sr/leap_sapca_knjiga_i_-_opsti_uslovi.pdf

1.3 Саобраћајни положај 

Географски   положај   Шапца   омогућава   добру   саобраћајну   повезаност   са 

околином   и   погодан   је   начин   укључивања   њеног   саобраћајног   система   у   шире 
територијалне   саобраћајне   системе.   Прометни   путеви   меридијанског   и 
упоредничког   правца,   железничка   пруга   и   речна   пловидба   омогућавају   већи 
транзитни   развој.   Развијена   основна   друмска   мрежа   омогућава   лак   приступ 
моторизованим посетиоцима и представља солидну основу интензивнијем развоју 
транзитног   туризма.   Од   укупне   дужине   путне   мреже   (415   km)   око   53   km   су 
магистрални путеви, 109 km регионални и око 253 km путеви локалног карактера. 
Друмска   веза   са   Београдом   одржава   се   аутопутем   преко   Срема   (85   km)   и 
магистралним путем преко Обреновца (83 km). Шабац је повезан магистралним 
путем са Ваљевом, дужине око 67 km. Магистрални путни правац повезује Шабац 
са Босном и Херцеговином преко “Павловића ћуприје“, а регионални путеви са 
Богатићем (22 km), Мачванском Митровицом, Крупњем и Владимирцима (19 km). 
Локалним   путевима   Шабац   је   повезан   са   осталим   насељима   општине.   Други 
значајан вид саобраћајне инфраструктуре представља железничка мрежа коју чине 
пруга   Рума-Шабац-Лозница-Мали   Зворник,   дужине   око   130   km   и   око   48   km 

5

background image

Насеља на долинским странама Думаче (десне притоке Саве):

  Варна, Горња 

Врањска,   Поцерски  Метковић,   Јеленча  (десна),   Слатина   (десна),   Грушић   (лева), 
Десић (лева), Поцерски Причиновић (лева)

Насеља   на   долинским   странама   Добраве   (десне   притоке   Саве):

  Заблаће, 

Метлић, Накучани, Орид, Синошевић, Предворица (десна), Корман (лева), Орашац 
(лева), Церовац (лева)

Насеља   на   долинским   странама   Добрићке   реке   (леве   притоке   Мутника): 

Добрић, Цуљковић, Заблаће (десна)

Насеља на долинским странама Јереза десне притоке Саве:

 Табановић (десна), 

Змињак (лева), Петловача (лева), Прњавор (лева), Рибари (лева), Скраћани (лева), 
Штитар (лева)

Насеља на долинским странама осталих река: 

Волујац (Волујачка река), Маови 

(Мутник),   Румска   (Церска   река,   лева   притока   Добраве),   Мајур   (десна   долинска 
страна   Саве),   Бојић   (на   левој   долинској   страни   Бојићке   реке),   Двориште   (лева 
долинска страна Нечаје), Жабар (на левој долинској страни Црне Баре), Слепчевић 
(лева долинска страна Беле реке), 

Насеља на обали реке

: Дреновац (десна обала Саве), Јеленча (десна обала Саве), 

Липолист   (на   обалама   Беле   реке),   Мала   Врањска   (на   обалама   Мрмољца,   десне 
притоке Думаче), Мишар (десна обала Саве), Мрђеновац (десна обала Саве)

Насеља   на   падинама   Цера:  

Бела   Река   (N),   Милошевац   (SE)   Петковица   (N), 

Радовашница (E)

Насеља у подножју Цера: 

Двориште (SE), Десић (E)

Насеља   на   уравњеним   теренима:  

Богосавац   (између   Мутника   и   Беле   реке), 

Дуваниште (између Јереза и Беле реке)

Насеља   у   изворишту   река:  

Бела   река,   Букор   (Рибњак),   Милошевац   (Думача), 

Петковица (Црни Грм и Нечај), Радовашница (Добрићка река)

Насеља на брдима:

 Букор - између Гукорске (405 м) и Бајине Главе (260 м)

Насеља на равничарском терену: 

Мачвански Причиновић 

Насеља   на   алувијалним   равнима   реке:  

Миокус   (на   десној   алувијалној   равни 

Саве)

Насеља на магистралном путу Шабац – Лозница:

Бела   река   (јужно   од   магистралног   пута   Шабац   –   Лозница);   Дуваниште   (са   обе 
стране пута); Змињак (северно од пута); Липолист (јужно од пута); Мајур (са обе 

7

Želiš da pročitaš svih 33 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti