Nastavna interpretacija Don Kihota

Uvodna razmatranja
Umetnička ili lepa književnost rečima gradi slike i u slikama donosi svoj svet, koji je sličan svetu oko nas, ali nikad sasvim isti, tj. književnik kroz prikazivanje objektivne stvarnosti putem slika iznosi sopstveni doživljaj te stvarnosti i odnosa prema njoj, što kod čitalaca budi različite misli i raspoloženja. Dejstvo književnosti na čoveka je jako kompleksno, jer pored toga što zahvata njegove misli, osećanja, jezik, ona obrazuje i vaspitava i na taj način menja biće, čineći ga boljim i drugačijim.
Svaki deo stvarnosti koji je unet u književno delo prožet je maštom, osećanjem i mislima pisca i zato dobija subjektivni karakter i postaje novi, umetnički i neponovljiv svet. Delo se može tumačiti na različite načine, jer se u delu uvek krije i sluti mnoštvo umetničkih istina. Pored preobražaja objektivne stvarnosti od koje pisac polazi, u delu dolazi i do preobražaja i menjanja piščevog osećanja. Sve u delu se međusobno dopunjava, prožima i objedinjuje u jedinstvenu i skladnu celinu.
Trebalo bi imati u vidu da svako književno delo nije samo izvor naših zadovoljstava i saznanja, već i predmet naših istraživanja i raznih ispitivanja. Književno delo se i stvara sa ciljem da bude čitano, istraživano i vrednovano, prihvaćeno, ili okarakterisano kao neuspelo ostvarenje, pa je stoga uloga čitaočeve svesti da prati književno delo, ponire u njega, istražuje ga i vrednuje. Da li će jedno delo nakon izlaska iz štampe ubrzo pasti u zaborav ili će nastaviti da bude aktuelno među čitaocima kroz vekove zavisi najviše od njegovih sopstvenih vrednosti, od toga koliko je proučavano, koliko je opšteljudskog i univerzalnog u njemu i kakvo mesto mu je nauka o književnosti odredila u književnoj istoriji. Književnost je umetnost, dok proučavanje književnosti zahteva jedan vid znanja i učenosti.
Proučavanje književnog dela je neophodno, jer bi u suprotnom „književnost bila nalik na neprohodnu prašumu u kojoj se od nebrojanog mnoštva nista konkretno ne vidi i ne razaznaje“. Cilj proučavanja književnosti je da omogući razumevanje i doživljavanje književnih dela na jedan racionalniji i smišljeniji način.
Interpretacija podrazumeva objašnjenje književnog dela kao jedinstvene i neponovljive duhovne tvorevine i jedan je od oblika proučavanja književnosti, koji se često primenjuje u školama. Može da obuhvata delo u celini ili samo neke njegove segmente. Interpretacija nam omogućava da književno delo sagledamo kao celinu koja je sastavljena od mnogih elemenata. Ukoliko je u pitanju prozno delo, kao u našem slučaju neophodno je interpretirati, tj. objasniti: temu, fabulu, kompoziciju, likove, ideje, jezik i stil, ali i smisao dela u celini. Uspešna interpretacija književnog dela podrazumeva čitanje, radoznalost, razumevanje, shvatanje i usvajanje jezičkih elemenata, književnoteorijskih pojmova, kreativno pronicanje u strukturu teksta, tj. u dublji smisao dela.
Servantesov Don Kihot je proteklih decenija bio deo nastavnog plana i programa većine srednjih škola raznih usmerenja u Srbiji, pa su za potrebe nastave književnosti u srednjim školama pribavljeni izbori određenih poglavlja, koja su služila kao lektira.
U nastavku ćemo se detaljnije pozabaviti samim romanom, načinima njegove interpretacije, ali i najadekvatnijim metodama rada koje omogućavaju uspešnu interpretaciju dela u srednjoškolskom obrzovanju.