Odlomak

Uvod

O inflaciji se zna jako mnogo, ali ipak nedovoljno. Ona ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje, svejedno da li im je  površina velika ili mala. Još jedna specifičnost koja se vezuje za inflaciju je to što se nikada  ne javlja dva puta u istom obliku.
Inflacija je jedna negativna pojava u društvu, u privrednim kretanjima tog društva, koja se kao takva uvek negativno odražava na ponudu i potražnju. Naime, kada je u pitanju inflacija, u nauci postoji jedan niz ekonomskih mislilaca koji su razmatrali ovaj monetarni fenomen kao oblik monetarne neravnoteže u društvu. Ovde valja napomenuti to da se sam pojam inflacije različito shvatao kroz svoju istorijsko-razvojnu komponentu gledišta, tako da postoji veoma veliki broj definicija inflacije tako da se sam pojam inflacije može razmatrati, a što je i učinjeno kroz razne uglove gledišta. S druge strane inflacija je veoma bitan fenomen i kao takav zauzima važno mesto u proučavanju.

Nasuprot inflaciji stoji deflacija koja se objašnjava činjenicom da predstavlja povećanje vrednosti novčane jedinice. Dakle, radi se o drugom obliku monetarne neravnoteže kojeg, pošto nije predmet razmatranja, ovde samo treba spomenuti kao činjenicu da inflacija nije jedini oblik monetarne neravnoteže koji se može pojaviti u društveno- političkoj zajednici.

Inflacija je kao Sizifov posao, ma koliko radili na njoj opet smo na početku. Nikada je ne možemo u potpunosti neutralisati ali je treba držati pod kontrolom. Ako je ne ukrotimo mi i mi ne upravljamo njom, ona će upravljati nama, a onda nam je sasvim sigurno tu i kraj, jer posledice koje ostavlja „neukroćena“ inflacija su ogromne i ne mogu se „izlečiti“ decenijama. Zato treba da poravnamo, koliko je to moguće, brdo uz koje kotrljamo ovaj težak kamen. 2

Novac

Novac i monetarne finasije predstavljaju jednu od najvažnijih područja ekonomije. Novac ima specifičan oblik ekonomskog dobra, vrlo je ogračničen, sa aspekta količine robe retka roba koju koristimo da bismo kupili neku drugu robu. Zato novac prestavlja važan instrument transformacije neke imovine u neku drugu imovinu. A da bi ekonomski sistemi upošte mogli funkcionisati, novac je nezamenjljivo sredstvo. Bogatstvo izraženo u novcu možemo vrlo jednostavno direktno zameniti za drugu imovinu, odnosno proizvode i usluge.

Novac ima svoje četiti osnovne funkcije:

• Sredstvo plaćanja – znači da novac služi kao sredstvo razmene i da ga svi učesnici na tržištu prihvatuje kao sredstvo plaćanja. Pojednici će se specijaloizvati u proizvodnji onih proizvoda i usluga za koje imaju najviše sposobnosti i veština, a za svoje rezultate rada ostvariće zaradu koja će biti isplaćena u novcu.
• Sredstvo očuvanja imovine – u određenim situacijama, držanje novca kao sredstva očuvanja vrednosti može takođe biti trošak za vlasnika. Ako novac drži na tekućem računu u banci, bez kamate, vlasnik tekućeg računa tada ima oportunitetni trošak. U većini slučajeva kamatna stopa koju pojedinac može da dobije pri transferu u neki alternativni oblik jeste mera oportunitetnog troška. Zato se oportunitetni trošak meri razlikom prihoda od kamata koja se može zaraditi kada bi se isti iznos novca plasirao u imovinu koja nosi veću kamatu i dobit.
• Mera vrednosti, odnosno obračunska jedinica – znači da je novac sredstvo na osnovu koga se iskazuje vrednost proizvoda i usluga. Kao obračunsku vrednost koristimo da bismo vrednovali određene proizvode i usluge u odnosu na druge proizvode i usluge. Sredstvo određenog plaćanja – podrazumeva i funkcije novca kao sredstva plaćanja i kao obračunske jedinicie. Najčešeće se dug izražava u izosima obračunske jedinice, a palćanje duga se vrši novcem kao sredstvom plaćanja. To pravilo je u pojedinim zemljama bilo izuzetno, tako što se dug izražavao u novcu koji je imao funkciju obračunskog sredstava, a dug se isplaćivao u nekoj drugoj valuti.

Osim svojih funkcija, novac ima i važne karakteristike, a to su:  prenostivost,  trajnost,  deljivost,  standardizovanost i  prepoznatljivost.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese