Obligacioni ugovori

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
NOVI SAD

SEMINARSKI RAD:

Obligacioni ugovori

Predmet: Obligaciono pravo

Profesor: Student:
Prof. dr. Siniša Ognjanović Todorović Ivana
br.indeksa: 2108/16

SADRŽAJ

1. Uvod………………………………………………………………………………….……3

2. Pojam govora.……………...……………………………………………………………...4

3. Opšti i posebni uslovi za zaključenje ugovora……………………………………….……5

4. Saglasnost volja ugovornih strana………………………………………………...………5



Ponuda…………………………………………………………………………….6



Prihvatanje ponude…………………………………………………………..……7



Mane volje………………………………………………………………..……….8



Vreme (moment) zaključenja ugovora…………………………………………....9

5. Sposobnost ugovaranja ugovornih strana………………………………………………..10

6. Predmet ugovora…………………………………………………………………..……..11

7. Osnov ugovora (kauza)……………………………………………………………….….12

8. Forma ugovora……………………………………………………………………...……13



Vrste formi po načinu ispoljavanja………………………………………………13



Vrste formi prema pravnom dejstvu......................................................................15



Vrste formi prema načinu nastanka…………………………………………..….15

9. Davanje dozvole i odobrenja za zaključenje ugovora…………………………………...16

10. Opšta dejstva ugovora…………………………………………………………………...17

11. Prestanak ugovora…………………………………………………………………...…..18

12. Zaključak……………..……………………………………………………………...…..21

13. Literatura………………………………………………………………………………...22

Pojam ugovora

Ugovor je pravni posao koji nastaje saglasnošću volja dva ili više lica.

Ugovori su

instrumenti za pravno regulisanje odnosa u raznim granama prava (porodično-pravni, nasledno-
pravni, itd..). Po svojoj teorijskoj izgrađenosti, množini oblika i primeni u praksi, najznačajniji su
obligacioni ugovori,a među njima oni kojima se stvaraju obligacije. Obligacioni ugovor
predstavlja saglasnost volja dva ili više lica koja ima za cilj postizanje nekog obligaciono-
pravnog dejstva. A obligaciono-pravno dejstvo ugovara moglo bi se sastojati u stvaranju, izmeni
ili gašenju obligacija. Otuda prema dejstvu obligacioni ugovori se dele na one kojima se stvaraju
obaveze (obligacioni ugovori u užem smislu), one kojima se menjaju obaveze i one kojima se
gase obaveze (liberatorni ugovori).

Ugovor spada u ljudske radnje preduzete saglasno pravu. On spada u dvostrane pravne

poslove kod koga treba da budu date najmanje dve saglasne izjave volja. Jedna od osnovnih
karakteristika obligacionih ugovora je princip slobode ugovaranja. Kako je ugovor saglasnost
volja dva ili više lica, ovaj princip proizilati iz autonomije volje svake od ugovornih strana.
Autonomija volje se manifestujtuje tako što svaki pravni subjekat samostalno odlučuje da li će
ugovor zaključiti, slobodno bira lice sa koji će ugovor zaključiti, kao i sadržinu samog ugovora,
odlučuje o eventualnoj promeni te sadržine kao i prestanku ugovora. Važno je napomenuti da
sadržina ugovora ne sme biti u suprotnosti sa imperativnim normama, kao i da u pogledu forme
ugovora u određenim slučajevima zakon zahteva poštovanje propisane forme za određene vrste
pravih poslova da bi ugovor proizvodio pravno dejstvo.

Od prinicipa slobode ugovaranja postoje izuzeci koji su, u našem pravu, propisani

zakonom. Tako se kao primer navodi obaveza vlasnika motornog vozila da zaključi ugovor o
osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane trećim licima

, čime se odstupa od pravila da

subjekat sam odlučuje da li želi neki ugovor da zaključi. Takođe, sloboda ugovaranje je
ograničena kod tipskih ugovora i ugovora po pristupu, jer u prvom slučaju, sadržina je unapred
određena za obe ugovorne strane nezavisno od njihovih volja, dok u drugom, uslove određuje
samo jedna ugovorna strane dok ih druga može samo prihvatiti ili odbiti.

Prof. dr. Aleksandar Radovanov – „Obligaciono pravo“ , Privredna akademija, Novi Sad

Opšti i posebni uslovi za zaključenje ugovora

Opšti uslovi za zaključenje punovažnog ugovora su:

1. Saglasnost volja ugovornih strana

2. Sposobnost ugovaranja ugovornih strana

3. Postojanje predmeta ugovora

4. Postojanja osnova ugovora (kauza)

Saglasnos volja, predmet i kauza su uslovi bez kojih ne može postojati ni jedan ugovor, dok
sposobnost ugovaranja kod fizičkih lica, koja se vezuje za poslovnu sposobnost određenog lica,
može da proizvede pravno dejstvo i ako ga je zaključilo lice ograničene poslovne sposobnosti, ali
je takav ugovor rušljiv.

Pored opštih uslova, za neke ugovore u našem pravu se zahteva i ispunjenje posebnih

uslova kako bi proibeli pravno dejstvo. Posebni uslovi mogu biti:

1. Određena forma ugovora

2. Davanje saglasnosti ili pristanka na zaključenje ugovora

Saglasnost volja ugovornih strana

Obligacioni ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili više lica koja ima za cilj postizanje

nekog obligacionog dejstva. A obligaciono-pravno dejstvo ugovora moglo bi se sastojati u
stvaranju, izmeni ili gašenju obligacija. Obligacioni ugovor nastaje saglasnim izjavama volja
ugovornih stranaka o bitnim elementima ugovora. Do saglasnosti volja dolazi na taj način što
jedna stranka preuzima inicijativu i predlaže drugoj stranci da zaključe ugovor, a druga stranka
prihvata taj predlog. Ugovor je zaključen, kad su se dve izjave volje u svemu poklopile, kad su
date saglasne izjave volja. Prva izjava volje kojom se čini predlog za zaključenje ugovora naziva
se ponudom, a druga prihvatom ponude.

Prof.dr. Aleksandar Radovanov – „Obligaciono pravo“ , Privredna akademija, Novi Sad

Ponudilac je vezan za ponudu koju učini ponuđenom i po pravilu je ne bi mogao da

opozove. Ali i od ovog pravila postoji izuzetak. Ponudilac može da opozove ponudu sve dok ova
ne stigne ponuđenom ili ako bi opoziv stigao istovremeno sa ponudom. Ako opoziv stigne, pošto
je ponuda prispela ponuđenom, takav opoziv nema dejstva.

Po našem pravu smrt ponudioca ili gubitak njegove poslovne sposobnosti ne znači da

nema više ponude. Ponuda bi u tom slučaju obavezivala naslednike ponudioca odnosno njegovog
staraoca sve dotle dokle je vezan i sam ponudilac.

Prihvatanje ponude

Prihvatanje ponude je izjava volje ponuđenog kojom usvaja predlog ponudioca za

zaključenje ugovora prema uslovima određenim u samoj ponudi. Činjenjem ponude ponudilac
unapred pristaje da zaključi ugovor prema uslovima koje je odredio u ponudi, a prihvatanjem
ponude ponuđeni pristaje da zaključi takav ugovor. Ugovor nije ništa drugo nego prihvaćena
ponuda.

Izjava volje koja znači prihvat ponude treba da ispunjava sledeće uslove:

1. Da je data od strane ponuđenog lica ili njegovog ovlašćenog zastupnika i da je upućena

ponudiocu ili ovlašćenom zastupniku.

2. Da po sadržini u potpunosti odgovara ponudi. Izjava o prihvatanju ponude morala bi biti

data bez ikakvih uslova, ograničenja i izmena.

3. Da sadrži jasno i ozbiljno izraženu volju ponuđenog lica da želi da zaključi ugovor prema

uslovima postavljenim u ponudi.

4. Da stigne blagovremeno ponudiocu, tj. u roku određenom u ponudi, a ako rok nije

određen, onda u roku postavljenom zakonom.

Kao i ponuda i prihvat ponude moze da se čini na razne načine: neposrednim (izričnim) i

posrednim (prećutnim) izjavama volje. U neposredne izjave volje kojima se izražava prihvat
ponude došle bi sve one izrečne izjave učinjene usmeno, pismeno kao i upotrebom drugih
sredstava saopštenja svoje volje ili opšte usvojenim znacima (klimanjem glave, rukovanjem,
davanjem kapare). Stavljanje potpisa od strane ponuđenog na pismeni predlog ugovora, odnosno
stavljanjem ručnog znaka, ako ponuđeni ne bi znao da piše, predstavljaju takođe neposredne
načine prihvata ponude. Da bi se posrednim načinima izrazio prihvat ponude, potrebno bi bilo da
se iz ponašanja ponuđenog lica može sa sigurnošću zaključiti da je ono htelo da izrazi na taj
način svoju saglasnost da se ugovor zaključi prema učinjenoj ponudi.