Evolucija

Coveka je od davnina mucilo pitanje postanka sveta. Mnogi anticki mislioci pokusavali su da u  okviru svog filozofskog sistema objasne poreklo i raznovrsnost zivota. Smatrali su da zivot potice od materije odnosno od cetiri osnovna elementa: vode, vatre, zemlje i vazduha, ili od neke druge nezive materije od koje mogu spontano nastati ziva bica. Prva hipoteza da zivo moze nastati od nezivog je „hipoteza samoradjanja“. Tako je Anaksimander (VI vek pre n.e.) smatrao da su iz zemlje najpre nastale biljke, zatim zivotinje i na kraju covek.

Srednji vek obelezen je presudnim uticajem religije i crkve na formiranje i preovladavanje teorije da je Bog stvorio svet. Mnogi teolozi pokusali su da na temelju Biblije odrede starost sveta. Najpoznatiji pokusaj preciznog odredjivanja starosti Zemlje i zivota, izvrsio je biskup Dzems Aser 1650 godine. On je procenio da je svet stvoren pre 4.004 godine. Prvi koji se ovoj ideji suprostavio je je Toma Akvinski, smatrajuci da u prirodi postoji zivotna sila „vis vitalis“ koja je potrebna da ozivi neku stvar. Prvi koji je uzdrmao ovu teoriju je Francesko Redi. On je izveo eksperiment sa mesom. Jedno parce mesa stavio je u otvoreni sud, a drugo pod stakleno zvono. U prvom su se posle nekog vremena pojavili crvi, pa insekti, a drugo je ostalo neizmenjeno, te je zakljucio da su se insekti razvili iz jaja, koja su insekti polozili na meso. Predstavnici „vis vitalis“ su pak njegov eksperiment opovrgli tvrdnjom da je stakleno zvono sprecilo prodor vis vitalisa iz prirode i da zbog toga nje doslo do stvaranja zivih bica. Konacan dokaz protiv hipoteze „vis vitalis“ dao je Luj Pastera, koji je zeleo da dokaze da priroda ne moze da ozivi mrtvu stvar. Prvu celovitu teoriju bioloske evolucije daje francuski prirodnjak Zan Batist Lamark. Lamark(1809) je smatrao da postoji urodjena teznja zivog sveta ka povecanju slozenosti. Kao osnovni dokaz evolucije istice savrsenu uskladjenost organizama i njihove sredine. Smatrao je da jednostavne forme zivota nastaju iz nezivog materijala, a od tih najjednostavnijih formi poticu slozenije vrste. Glavna zamerka Lamarkovoj teoriji je ta sto je dokazano da ne postoji nasledjivanje stecenih osobina. Sredinom devetnestog veka i pored znacajih otkrica u biologiji i geologiji mnogi prirodnjaci i naucnici su i dalje bili pristalice kreacionizma. Veliki francuski prirodnjak Zorz Kivie bio je ljuti protivnik teorije evolucije i Lamarka. On je pristalica teorije katastrofa – u pojedinim stadijumima zemlje zivot se zavrsavao katastrofom i potpunim nestankom, da bi u novoj etapi bio ponovo stvaran.

Sredinom devetnestog veka Carls Darvin je postavio teoriju evolucije koja i danas predstavlja osnov savremenih shvatanja o bioloskoj evoluciji. Darvin i Valas 1858 godine godine objavljuju sazet rad u kojem su izlozeni osnovi teorije selekcije. Naredne godine Darvin je objavio svoje delo “Postanak vrste” kao rezultat dvanestogodisnjeg istrazivanja.