Organizacioni modeli i načini finansiranja poljoprivredno savetodavne službe
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Предмет:
Пољопривредно саветодавство
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
Организациони модели и начини финансирања пољопривредно
саветодавне службе
Проф.: др Радомир Јовановић студент:Александар Јаковљевић
бр.индекса: 33/15
Лешак, октобар 2018

2.Историја пољопривредних саветодавних служби
Прва писана дела кроз која се провлачи идеја о образовању и примени стеченог
знања у свакодневном животу датирају још из 16. и 17. века. Међутим, историјски извори
везани за развој саветодавне службе су релативно сиромашни, и све до 18. века нису
забележени значајнији доприноси у изградњи образовног система за потребе саветодавне
службе.
Прво удружење фармера настало је 1723. године у Шкотској, а прве практичне
активности саветодавства везују се за 1743. годину. Убрзо су се таква удружења
формирала и у другим водећим пољопривредним земљама (Француска, Данска, Енглеска,
Немачка, Америка), тако да их је у 19. веку било 8, у 20. веку до другог светског рата још
33, да би у послератном периоду било основано још 49.
Што се Србије тиче, водећу улогу у пољопривредном саветодавству имају
пољопривредне станице које су први пут основане педесетих година 20. века, и које су од
тада прошле кроз неколико институционалних и организационих промена.
Данас, пољопривредне саветодавне службе постоје у преко 90 земаља света, а најдужу
историју саветодавних служби у пољопривреди имају развијене земље Западне Европе и
Америке. Судећи по искуству ових земаља, пољопривредна саветодавна служба остварује
врло значајне резултате у аграрном развоју, а развој и функционисање саветодавства се
одвија у условима дубоких промена како у друштвеним тако и у економским сегментима
живота.
Шеварлић, М. М.: „Новаулогапољопривреднесаветодавнеслужбе у развојуселаСрбије“ 2003
3.Циљеви пољопривредне саветодавне службе
Примарни циљ пољопривредне саветодавне службе је да усклади циљеве државе са
циљевима фармера на макро нивоу , јер је пољопривредна саветодавна служба једна од
организационо развојних мера аграрне политике.
Усклађивање микро и макро циљева на нивоу пољопривредне постиже се
едукацијом и стручним усавршавањем фармера који чине једну од три важне компоненте
ПСС, поред саветодаваца и истраживања. На овај начин подстиче се едукација и
усавршавање фармера за одређену врсту производње, или за преквалификацију, а све у
циљу налажења могућих видова прихода. Едукација и стручно усавршавање фармераје у
савременим условима пословања неопходно, како би они могли да се информишу и обуче
за савремене методе производње у оквиру своје делатности.
Саветодавство представља средство преко којег се додатно знање и идеје пласирају у
сеоску средину и на тај начин узрокују промене и побољшање живота фармера и њихових
породица. Зато је неопходна правилна организација и функционисање саветодавне
службе.
Општи циљеви рада саветодавне службе су подизање општег нивоа знања и
информисаности пољопривредних произвођача ради:
• повећањадохотканагаздинствима;
• оспособљавања пољопривредника за успешније управљање газдинством;
• помоћи при решавањ упроблема у везипроизводње, економских и организационих
питања у вези са развојем газдинства;
• усмеравања руралног развоја локалне заједнице;
•очувањао бновљивих и необновљивих природних ресурса и животне средине
(одрживиразвој);
Јанковић, Д. „Дефинисањепољопривредногсаветодавства“; 2012
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti