Pojam i značaj berzi

UVOD
Finansijske institucije obezbeđuju izvršavanje funkcija finansijskih tržišta. One su osnovni učesnici u trgovini finansijskim instrumentima. Ove institucije neposredno učestvuju na finansijskim tržištima, ili svojom aktivnošću omogućavaju normalno obavljanje trgovine. Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju između suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica. One ovu funkciju obavljaju tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaoca.
Neke od finansijskih institucija su i finansijski posrednici koji povezuju ostale učesnike na finansijskim tržištima. Oni ostvaruju zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angažuju sredstva i cene po kojoj plasiraju ta sredstva. Finansijski posrednici doprinose efikasnijoj mobilizaciji finansijskih resursa na strani subjekata štednje, kao i bolju alokaciju resursa i njihovo bolje korišćenje. Oni na finansijskim tržištima vrše sledeće poslove:
1) transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi;
2) razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata;
3) pružanje pomoći u kreiranju novih oblika finansijskih instrumenata i pomoći pri njihovoj prodaji;
4) pružanje savetodavnih i konsalting usluga, i
5) vršenje poslova u vezi sa upravljanjem portfoliom finansijske aktive.
Finansijske institucije su se razvijale uporedo sa razvojem finansijskih tržišta.
Sve finansijske institucije možemo svrstati u sledeće grupe:
a) centralna banka,
b) depozitne finansijske institucije,
c) nedepozitne finansijske institucije i
d) berze i
e) berzanski posrednici.

NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ BERZI
Koreni berze kao specifičnog oblika tržista moguće je naći još u davnim vremenima kad su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, pazarima (bazarima), vašarima i drugim mestima. Na njima se obavljala trgovina ili ekonomski rečeno dolazilo je do susreta ponude i tražnje za različitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su doživljavale snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, što se kasnije ispostavilo, posebno značajnu za razvoj berzi, a to je donošenje uzorka i mustri umesto robe. Na bazi razgledanja uzorka i mustri, počeli su da zaključuju različite vrste poslova, a isporuka bi sledila nakon ugovaranja poslova. Drugi važan momenat za nastanak berzi je vezivanje za odredenu lokaciju, odnosno mesto. U početku, trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru, što bi se reklo pod ”vedrim nebom”. Kasnije su nalazili različite prostore, sobe, lokale i narocito kafane za svoje sastanke.
Berze, kao institucije u kojima ovlašćena lica obavljaju trgovinu određenim materijalom, na utvrđenom mestu i po usvojenim pravilima, osnovane su u drugoj polovini XV veka. Pre toga trgovalo se na vašarima i sajmovima. Prvo su nastale robne berze a tek kasnije, razvojem hartija od vrednosti, i efektne berze.
Sam naziv berza vezuje se za trgovačku i bankarsku porodicu Van den Beurse iz Briža. U dvorištu i u prostorijama njihove kuće održavali su se sastanci trgovaca. Vremenom je , ime ove porodice postalo sinonim za sastanke na kojima se trgovalo proizvodima poznatih osobina. Kasnije ovaj naziv postaje opšte prihvaćen i u drugim gradovima gde se osnivaju berze. Smatra se da je prva organizovana berza nastala u belgijskom gradu Anversu 1460. godine’’. Nakon ove javljaju se i u Londonu, 1566-“Royal Exchanvaleurs” današnja “Stock Exchange” i u Parizu 1563-“Bourse de valeurs”, a nakon dva veka i u Njujorku. Beogradska berza osnovana je 1894. godine.
POJAM BERZI

Reč “berza”potiče od francuske riječi “bourse”što znači mesto gde su se sastajali trgovci početkom XV veka. Berza predstavlja organizovani prostor (tržište), na kojem se kupuje određena roba. To je poslovni objekat, gdje se kupuje i prodaje novac, hartije od vrednosti, devize i roba. To je samostalna i specifična institucija koja se definiše se kao organizovani prostor i u fizičkom i u poslovnom smislu na kome se trguje strogo utvrđenim pravilima. Na berzi se ostvaruje kupoprodaja vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti. Izvorni vlasnici ne učestvuju u radu berze, ako ni krajnji korisnici, jer umesto njih finansijske instrumente kupuju berzanski posrednici. Berza je organizovana po principu koncentričnih krugova čiji centar čini sama berza sa svojim službama. Oko centra nalazi se krug ovlašćenih posrednika. Sa svakim narednim krugom opada stepen ovlašćenja tako da drugi krug čine takođe posrednici koji nemaju pravo pristupa zvaničnoj berzanskoj trgovini i treći krug čini najšire tržište.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.

U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu…
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju hartije od vrednosti (obligacije, akcije…). U to vreme se povećava broj kapitalističkih preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.