УВОД
Кина, или званично Народна Република Кина, позната и као континентална
Кина, држава је у источној Азији. Кина је четврта по величини земља у свету са
површином преко 9,6 милиона квадратних километара, као и најмногољуднија
земља света са преко 1,35 милијарде становника, што је око 20 одсто од укупног
броја становника у свету. НР Кина је једнопартијска држава са владајућом
Комунистичком партијом Кине и главним градом Пекингом.
Водећа улога Комунистичке партије остварује се бројним организационим
инструментима и методама. Пре свега, реч је о издавању директива , које се касније
остварују преко државног апарата и других организација, и успостављању
партијске контроле над радом свих држављана и политичких тела. Контрола се
остварује персоналном унијом носилаца партијских и државних функција. Важан
извор моћи партије и начин остваривања њене водеће позиције чини пресудан
утицај у кадровској политици.
1
Административно је подељена на двадесет и две провинције, пет аутономних
региона, четири општине са директном контролом (Пекинг, Тјенцин, Шангај и
Чунгкинг) и два региона са специјалним статусом (Хонгконг и Макао). Кина тврди
да је Тајван двадесет и трећа провинција Кине. У њој се развија специфичан
социјалистички систем власти, на челу са Комунистичком партијом. Имајући у
виду повратак Хонгконга, Макаоа и Тајвана у састав кинеске територије, као и
политичко уређење које је у њима на снази, кад је реч о Кини каже се да ова земља
поштује принцип ''једна држава – два система''.
1
http://sr.wikipedia.org/sr/Кина
(22.11.2014.)
међуфаза политичког програма Сун Јат Сена, Три народна начела за преображај
Кине у модерну демократску државу.
2
У пракси, политичко туторство је значило једнопартијску владавину
Куоминтанга, али је странка политички подељена на ривалске фракције. Ова
политичка подела је отежала Чангу борбу против комуниста, са којима је
Куоминтанг ратовао од 1927. године у Кинеском грађанском рату. Куоминтанг је у
почетку успешно водио рат, посебно након што су се комунисти повукли у Дугом
маршу, али су Сијански инцидент и јапанска агресија приморали Чанга да се
супростави Јапану. Јапан је, користећи хаос у коме се нашла Кина, већ 1931. године
заузео Манџурију и успоставио марионетску државу Манџукуо, а потом постепено
ширио свој утицај преко про – јапанских обласних господара.
НАРОДНА РЕПУБЛИКА КИНА
Кинески грађански рат завршио се 1949. године. Комунистичка партија Кине
преузела је власт над главнином Кине (осим Тајвана). Куоминтанг се повукао на
Тајланд и нека мала острва Фуџијана. Мао Цедунг је 1. октобра 1949. године
прогласио Народну Републику Кину. Мао Цедунг се повукао са позиције
председника Кине 1959. године после неколико великих економских неуспеха, као
што је био Велики скок напред. Ли Шаођи га је заменио, али Мао је и даље имао
огроман утицај на партију и остао је генерални секретар Комунистичке партије
Кине.
3
Једно време Кином је управљало умерено вођство – Ли Шаођи, Денг
Сјаопинг и други, који су започели економске реформе.
Мао Цедунг и његови
савезници су 1966. године лансирали Културну револуцију. Према мишљењу
многих историчара то је био покушај да се очисти вођство од умерених елемената.
Маови следбеници су то сматрали експериментом директне демократије и први
покушај борбе против корупције и других негативних утицаја на кинеско друштво.
Развио се Маов култ, а привреда земље је током тог периода назадовала.
Дошло је до великог нереда током Културне револуције, па је председник владе
Џоу Енлај посредовао у смањивању деструктивности и помагао је умерене
елементе. Џоу Енлај је иницирао нормализацију односа са САД, па је Кина 1971.
године постала члан Савета безбедности УН уместо Тајвана, који је до тада
представљао Кину. Последњих година живота отворено је критиковао жену Мао
Цедунга и преостале припаднике банде четворо. Био је најближи сарадник Денг
2
http://sr.wikipedia.org/sr/Кина
(22.11.2014.)
3
http://sr.wikipedia.org/sr/Кина
(22.11.2014.)
