2
Sadržaj
Uvod........................................................................................................................3
1.Definicija i karakteristike.....................................................................................4
2.Teorije opravdanja poreza....................................................................................6
3.Poreska terminologija...........................................................................................9
4.Ciljevi oporezivanja............................................................................................11
5.Poreska sposobnost.............................................................................................13
Zaključak...............................................................................................................14
Literatura...............................................................................................................15
4
1.Definicija i karakteristike
Teorija poreza nije važna samo po tome što ispituje najglavniji izvor sredstava
javnopravnih tela nego i po tome što porez predstavlja najsloženiju instituciju u finansijama, sa
čijom suštinom su vezani mnogi problemi političke, ekonomske i pravne prirode u društvu.
Izučavanje poreza pokreće masu pitanja koja finansijska nauka treba da pruži odgovor.
Suština poreza se ogleda u sledećim iskazima: kojim se argumentima pravda ustanova
poreza; kako ćemo porez učiniti što je moguće više pravničkom ustanovom i na koji način će
porez postati finansijski efikasniji i ekonomski racionalniji; ima li kakve posledice u društvu
uvodjenje poreza i da li je porez samo fiskalni instrument, ili se država može njime koristiti za
postizanje svojih intervencionističkih ciljeva na ekonomskom, socijalnom ili političkom planu.
U definisanju pojma poreza mnogo autora je uzelo učešće, prema poznatom nemačkom
profesoru Ebergu, porezi su “ u cilju podmirivanja javnih rashoda , u načelu novčana davanja
državi i ostalim javnopravnim telima, koja ova, jednostrano im utrvdjujući način i visinu,
naplaćuju silom svog autoriteta, ne dajući u naknadu nikakvu posebnu protivuslugu”. Čuvena je
definicija poreza koju je dao profesor Žez: “ Porez je primanje u novcu dobijeno od pojedinaca
putem vlasti, konačno i bez protivčinjenja u svrhu podmirivanja javnih potreba”
Italijanski profesor Flora kaže: “ Porez je individualna kvota u troškovima proizvodnje
javnih usluga traženih od stanovništva, prinudno naplaćena od strane javnopravnog tela, iz
bogatstva svih njenih pripadnika.”
Profesor Todorović je svojevremeno dao definiciju po kojom se pod porezom
podrazumeva “ državni prihod u formi nameta, koji država jednostrano odredjuje i silom svog
autoriteta uzima od svih lica koja stoje pod njenom poreskom vlašću: ovaj prihod služi za pokriće
državnih potreba, a veličina tog nameta odredjuje se prema poreskoj snazi svakog pojedinog
poreskog obveznika”.
Na osnovu svih ovih, gore navedenih definicija, možemo zapaziti razlike, ali i sličnosti,
i mnogo zajedničkog u njima. Ove definicije nam omogućuju da sagledamo glavne
osobine i osnovne karakteristike poreza:
a) Porez je prinudno davanje, jer poreskog obveznika niko ne pita da li hoće ili ne, da plati porez.
Plaćanje poreza je dužnost i obaveza koju on mora da izvrši, jer u suprotnom država će ga
naterati silom svoje vlasti da izvrši tu svoju obavezu. Ne izvršenje ove obaveze u mnogim
zemljama predstavlja krivično delo, što znači, radi se o pravoj državnoj prinudi.
b) Druga osnovna karakteristika poreza je da je to takvo davanje poreskih obveznika gde
ne postoji neposredna protivnaknada, kao sto ona postoji, na primer, u slučaju plaćanja takse.
5
Medjutim, to ne znači da kod poreza nema nikakve protivnaknade troškova, oni moraju i treba da
služe zadovoljavanju opštih društvenih potreba, a to znači postoji odredjena protivnaknada,
samo što se ona ispoljava na jedan posredan način.
c) Porezima se finansiraju javni rashodi. Jedna od ključnih karakteristika poreza jeste da se
prikupljaju u "opštem interesu". Prikupljenim sredstvima obezbedjuje se finansiranje javnih
rashoda, odnosno obezbedjuje se potrošnja koja je drugačija nego što bi bila da je izostala javna
intervencija. Da nema oporezivanja svako bi podmirivao svoje potrebe prema nahodjenju i
prema svojim mogućnostima. Medjutim, oporezivanjem se vrši realokacija ekonomskih
resursa i obezbedjuje finansiranje javnih rashoda, koji su u konkretnoj državi uslovljeni
političkim, kulturnim, istorijskim i mnogim drugim okolnostima.
Porezi su instrument preraspodele nacionalnog dohotka, jer država njime zahvata deo
novostvorene vrednosti stvorene u godini u kojoj se vrši oporezivanje. Oporezivanjem država
smanjuje ekonomsku snagu privrednim subjektima, kako bi sebi stvorila finansijska sredstva
koja joj omogućuju i obezbedjuju finansiranje njenih potreba. Porezi su, prema tome, izvedeni
prihod države, jer svoju ekonomsku snagu izvode iz ekonomske snage poreskih obveznika.
Medju poreze ne mogu se svrstati oni fiskalni prihodi koji nemaju derivativan karakter.
Porez je novčano davanje. Porezi se u savremenim tržišnim privredama utvrdjuju u
novčanim jedinicama i ubiraju se u novcu. Naravno, istorija je puna primera plaćanja
poreza u naturi i radu. Medjutim, postojanje mogućnosti da se u pojedinim slučajevima
poreska obaveza ispuni u naturi, samo je izuzetak koji potvrdjuje pravilo da se savremeni porezi
ubiru u novčanom obliku.
2
2
Lovčević, J.: Institucije javnih finansija, Beograd, 1997., str. 70
