У петом поглављу рада биће представљен приказан концепт, као и врсте мировних
операција   међународних   организација.   У   том   смислу,   биће   приказан   концепт   и
типолагија НАТО операција за подршку миру, као и спектар мировних и безбедносних
активности   Уједињених   нација.   У   овом   делу   ће   бити   направљена   паралела   између
НАТО   агресије   1999.   у   СРЈ   са   тренутним   специјалним   интервенцијама   Русије   у
Украјини, као и умешаношћу НАТО-а у рат у Украјини. Надаље ће бити разматране
улоге   ЕУ   и   ОЕБС-а   у   мисији   подршке   миру.   У   том   смислу   ће   бити   анализирана
структура,   субјекти   и  цељеви   ОЕБС-а,   као   и   операције  ЕУ   усмерене  ка  одржавању
мира.

Шесто поглављерада посвећено је емпиријској анализи у оквиру које су обрађене
Уједињене нације као једна од најзначајнијих међународних организација када су у
питању мировне мисије. У оквиру поглавља биће разматран појам и развој, циљеви,
начела, чланство и органи Уједињених нација. Ово је суштинско поглавље с обзиром на
тему рада јер ће у оквиру њега бити дефинисана улога Уједињених нација у решавању
спорова и криза са анализом једне од многих успешних мисија Уједињених нација за
подршку миру. Поред тога биће дат преглед главних трендова у очувању мира УН, у
периоду од 20 година, односно од 2000–2020. године.

У закључку су сумирана сазнања на основу теоријског дела рада и изведени закључци
на основу емпиријске анализе.

УНИВЕРЗИТЕТ "УНИОН - НИКОЛА ТЕСЛА" У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО У БЕОГРАДУ

2.ДЕФИНИСАЊЕ И СТРУКТУРА МЕЂУНАРОДНИХ

ОРГАНИЗАЦИЈА

Након   искуства   и   страхота   Првог   светског   рата   ојачала   је   идеја   стварања   једне
међународне   институције   чији   би   циљ   био   спречавање   рата.   Надаље   је   Версајским
уговором образовано Друштво народа, чији циљ, структура и начин рада представља
претечу Уједињених нација. Паралелно је створена и Међународна организација рада
(МОР) чији је задатак био да решава социјална питања и услове рада. Ово су биле прве
међународне   организације,   а   након   Другог   светског   рата   ствара   се   велики   број
међународних организација.

2.1. Елементи дефиниције и структура међународних организација

Међународна сарадња се не може замислити без међународних организацијакоје
представљају механизам за бољу сарадњу и ефикасније средство за решавање многих
питања.

Државе стварају одређене организације ради постизања одређеног циља – очување
светског мира и безбедности, унапређење сарадње у области здравства и др.Постоји
велики број међународних организација које се разликују по свом начину настанка,
организацији и циљу (циљевима) које се желе да остваре.

Различитост међународних организација по питању оснивања, овлашћења, структуре и
чланства усложњава њихово дефинисање, тј. не постоји јединствена дефиниција
међународних организација која би била општеприхваћена.Међутим, могуће је
издвојити основне елементе који карактеришу међународну организацију:

1. Међународна организација је трајни облик међународне сарадње и има сталне

органе;

2. Међу чланицама међународне организације морају бити државе и други

субјекти, нпр. друге међународне организације или несамосталне територије;

3. Оснивање међународне организације подразумева сагласност воља држава

најчешће међународним уговором; настају на основу међународног права те
функционишу по правилима међународног права;

4. Међународну организацију од њених држава чланица разликује одређена

самосталност, што у правном смислу значи да мора имати барем један орган
који има своју вољу (различиту од воље чланица);

5. Међународну организацију треба разликовати од других институционалних

облика међународне сарадње попут међународних (мултинационалних)
предузећа и међународних невладиних организација.

Када је реч о структури међународне организације, различитост важи и за унутрашње
устроство. Наиме, државе стварају међународне организације да би оне имале одређену
сврху и ојачале заједничке интересе. Такође, структура једне међународне
организације, број њених органа, расподела надлежности зависи од циља који
међународна организација има.

Даневска, М.

Међународно јавно право,

Презентација предавања, FPSP

Димитријевић В., Рачић О., Ђедрић В., Папић Т., Петровић В., Обрадовић С.(2012):

Основи

међународног јавног права

, Београдски Центар за људска права, Београд, стр.97

УНИВЕРЗИТЕТ "УНИОН - НИКОЛА ТЕСЛА" У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО У БЕОГРАДУ

У   признању   правног   субјективитета   међународним   организацијама   важну   улогу   је
имало   саветодавно   мишљење   МСП   у   предмету   Одштета   за   повреде   претрпљене   у
служби   Уједињених   нација.   Тада   се   поставило   питање   правне   способност   УН   да   у
случају када је повређен службеник УН у околностима које указују на одговорност неке
државе, истакну захтев за накнаду штете на основу међународног права, како оне коју
је претрпела сама организација, тако и оне коју је претрпео тај службеник.

Иако Повеља УН не предвиђа иричито међународно-правни субјективитет УН, Суд је у
овој ситуацији заузео став да су Државе створиле Организацију са циљевима и
начелима за чије је остварење потребно да поседује међународно-правни
субјективитет.

2.3. Права и дужности међународних организација

За разлику од државе која поседује низ међународних права и обавеза, субјективитет
међународних организација је ограничен и специфичан за сваку организацију:

„Држава поседује тоталитет међународних права и обавеза које признаје
међународно право, права и обавезе једног ентитета као што је Организација морају
да зависе од његових циљева и функција, који су одређени или се подразумевају у
његовом конститутивном документу и развијени у пракси.“

Оснивачки акт једне међународне организације представља основ за постојање правног
субјективитета и његов обим (који се разликује од организације до организације). Ипак,
пракса међународних организација указује да постоје следећа права и дужности:

1. Закључивање међународних уговора

– регулисано је одговарајућим

правилима унутар организације, односно статутом, али у пракси се закључују
уговори и без изричитог статутарног овлашћења. Примера ради, закључивање
уговора о седишту, положају организације, службеника и представника држава
чланица. Правни основ овакве праксе је у имплицираним овлашћењима, јер је
закључење оваквих уговора потребно да би организација функционисала.

2. Привилигеје и имунитети:



право посланства (право примања сталних представника државе у
седишту организације);



способност   истицања   правних   захтева   на   основу   међународног   права
(међународне   организације   имају   мање   могућности   од   држава   у
спровођењу   својих   правних   захтева,   али   могу   имати   овлашћење   да
примене различите мере у односу на државе чланице које не испуњавају
своје обавезе);



функционална заштита особља (представља право међународне
организације да штити своје службенике и да наступи уместо њих на
међународном плану);



вршење власти (међунардоне организације нису државе те немају
територију и становништво, а одлуке се спроводе од стране држава
чланица на територији на којој се налазе);

Reparations for Injuries in the Service of the Unitet Nations, Advisory Opinion, ICJ Reports, 1949.

Димитријевић В., Рачић О., Ђедрић В., Папић Т., Петровић В., Обрадовић С., исто дело, стр.100

Reparations for Injuries in the Service of the Unitet Nations, Advisory Opinion, ICJ Reports, 1949.

Димитријевић В., Рачић О., Ђедрић В., Папић Т., Петровић В., Обрадовић С., исто дело, стр.101