Uloga međunarodnih organizacija u misiji podrške miru

Систем међународног права и међународна сарадња заснован је на сувереним државама и не може се замислити без постојања међународних организација. Све већа глобална и регионална повезаност условила је да међународне организације постану темељ сталне сарадње између држава и ефикасно средство у решавању низа различитих питања.

Интерес стварања међународних организација јесте остваривање одређених циљева државе, те се у том смислу оснивају организације попут Уједињених нација чији је циљ очување међународног мира и безбедности, потом Светска здравствена организација, чији је рад посебно дошао до изражаја тренутно када је проглашена пандемија ковид 19 вируса у целом свету, која представља платформу за унапређење сарадње у области здравства. Надаље, створене су међународне организације за образовање, науку и културу (Унеско), потом Савет Европе у циљу унапређења и очувања демократије и људских права итд.

С обзиром да су међународне организације функционалног карактера (оснивају се за остварење одређених циљева) тако и њихова структура и овлашћења зависе од тих циљева. У правном смислу, тумачење овлашћења међународне организације у обзир узима циљ или функцију организације и има посебан значај.

Међународне организације представљају тековину 20. века, међутим претече које су постојале у 19. веку су међународни конгреси (конференције) и управни савези или административне уније. Ипак, веома важна чињеница је да се тада развија свест о потреби периодичног одржавања конференција, а важан корак ка стварању међународних организација су биле Хашке мировне конференције у периоду између 1899. и 1907. године. Хашке мировне конвенције су се бавиле питањима рата и мира, а посебно су допринеле развоју међународног права успостављањем правних правила која су усмерена ка хуманизацији ратних сукоба.

Стварање тзв. управних савеза или административних унија представљао је други ток који је водио настанку међународних организација. Наиме, то су била седишта управних органа држава чланица са представницима који су се периодично састајали да би предузели одговарајуће мере у конкретној области, нпр. Европска комисија за Дунав (са нормативним и управним овлашћењима, својом заставом и ознакама, и службеницима који су били међународни службеници у правом смислу речи; у другим областима нпр. у области телеграфије, поштанског саобраћаја, итд).