Predmet obrazovne tehnologije

UVOD

Obrazovna tehnologija je već dugo prisutna u realizaciji obrazovnog procesa i procesa učenja i bila je poznata pod nazivom  “obrazovna tehnika”, “nastavna sredstva”, “A/V sredstva”, “demonstraciona sredstva”,  ″instrukciona sredstva”, “očigledna sredstva”, “film u nastavi”, “nastavne mašine”. Osnovni nedostatak u tumačenju i primeni ovih nastavnih sredstava, odnosno obrazovne tehnologije, je bio taj što se prilikom njihovog tumačenja najviše pažnje pridavalo tehničkim karakteristikama, mogućnostima i načinu korišćenja u smislu manuelnog manipulisanja i tehničkog funkcionisanja, dok je vrlo malo pažnje posvećivano pedagoškom opravdanju njihove primene. Problem je u tome, što se obrazovna tehnologija shvata na raznovrsne načine i što je ona kao pojava, interdisciplinarni konglomerat raznih nauka, teorija, tehnika, tehnologija, međusobno povezanih sa jednim ciljem, a to je da se obrazovni proces i proces učenja učini efikasnijim, a time i racionalnijim i optimalnijim i da se prilagodi brzim promenama društvenog sistema, proizvodnje, tehnike i nauke.
Većina istraživanja obrazovnog procesa polazila je, do sada, prvenstveno od proučavanja tri faktora koja čine njegove osnovne elemente a to su: učenik, nastavnik i nastavni programski sadržaj.
Međutim, očigledno je da postoji i četvrti faktor koji povezuje sva tri navedena elementa, a to je obrazovna tehnologija.
Obrazovna tehnika je postala moćno sredstvo i pomoć nastavnicima i učenicima za lakše dobijanje i obradu informacija i osnovni izvor znanja, koji im daje na uvid obrađeno znanje prethodnih generacija.
U sva  četiri elementa nastavnog procesa došlo je do transformacije u pogledu njihovog značaja, uloge i mogućnosti, i smisla je sve usmereno ka učeniku kao osnovnom  činiocu obrazovnog procesa Zbog toga je najvažniji cilj obrazovne tehnologije da omogući učeniku lakše, brže i efikasnije dobijanje, obradu i usvajanje određenih informacija, čineći ih lakšim i prihvatljivijim, i to u odnosu na njihove individualne osobine, sposobnosti, mogućnosti I predznanje.
Ovim se nastoji da nastavni proces i proces učenja postanu egzaktniji i da pedagogija bude nauka poučavanja i učenja, a ne umetnost “poučavanja”, da nastanak i razvoj obrazovne  tehnologije ne zavisi samo od drugih vrsta naučnih delatnosti, kao na primer od tehnike i informatike, već da bude iniciran i koncipiran prvenstveno od pedagogije i psihologije, s tim da hardverski deo preuzme tehnika, da obrazovna tehnologija ne bude samo oruđe nastavnika već i učenika.

ISTORIJAT
Sam istorijat razvoja još ni danas nije precizno određen, proučen i decidirano određen. Mnogi procesi i pojave koje su se dešavale u okviru obrazovnog procesa u odnosu na obrazovnu tehnologiju još nisu našli svoje pravo mesto u njenom istorijskom razvoju.
Prvi koraci razvoja tehnike i obrazovne tehnologijesu učinjeni 1453. godine kada je Gutenberg osmislio presu za štampanje papira.
Oko 1930. godine su se pojavila audio-vizuelna sredstva.
Obrazovna tehnologija se intenzivno razvijala u periodu Drugog Svetskog Rata,
što je 1981. godine dovelo do razvoja prvog IBM-ovog kućnog računara.
Prvi koraci obrazovne tehnike i tehnologije u novije vreme učinjeni su 1873. godine kada su se na međunarodnoj izložbi u Beču videli prvi eksponati obrazovne tehnike. Prikazana su razna demonstraciona sredstva za povećanje očiglednosti nastavnih sadržaja kao što su raznovrsni grafički materijali, karte, udžbenici i drugo. Već sledećih godina, broj tehničkih sredstava se povećao i oni su bili izloženi na međunarodnim izložbama u Parizu 1878. godine, u Melbourneu 1880. godine itd.