Propaganda i film

Rezime:

U vreme pre pojave televizije, kao i drugih, pre svega elektronskih audio-vizuelnih izražajnih sredstava, propagandni film bio je izuzetno važno sredstvo komunikacije i jedno od najmoćnijih sredstava propagande prošlog veka. Imajući u vidu da je, pored knjiga ili dnevne štampe, film predstavljao sredstvo komunikacije koje je imalo mogućnost pasivne, jednosmerne masovne komunikacije, njegove prednosti kao moćnog propagandnog sredstva izdašno su korišćene širom sveta, naročito u svrhe političke propagande. Najveća snaga propagandnog filma bila je u tome što je posedovao veoma ubedljivu vizuelnu i audio komponentu u svom izražavanju, koja je pružala snažnu iluziju “dokumentarne” verodostojnosti i činjenične ubedljivosti materijala koji su bili predmet prikazivanja. Osim toga, njegova osobina da se u nepromenjenom obliku mogao prikazivati ogromnoj populaciji bioskopskih gledalaca širom planete, i to u gotovo istom trenutku, obezbeđivala je jednoobrazni transfer željenih poruka različitim populacijama gledalaca. Ova osobina filmskog medija je na taj način osiguravala visok stepen verodostojnosti emitovanih poruka i time uspevala da postigne veliku propagandnu efikasnost, što je i najznačajnija osobina svake propagandne delatnosti.

Ključne reči: propaganda, film, komunikacija, ubeđivanje, mediji, politička propaganda

Kada je na početku XX veka prikazan Limijerov (Louis Lumiere) film “Ulazak voza u stanicu” (Arrivee d un train a La Ciotat, L, 1896) u jednoj francuskoj bioskopskoj sali, za novopečene ljubitelje ove čarobne celuloidne umetnosti vizuelni šok bio je toliko veliki da su od straha popadali sa stolica i pojurili prema izlazu iz bioskopa. Prizor moćne parne mašine, kako juri pravo na filmsku kameru, stvarao je utisak da će pregaziti sve živo ispred sebe, uključujući ipubliku nenaviknutu na ovakve prizore. Šta je to što je kod ovih ljudi izazvalo toliki strah? Magična moć pokretnih slika, u prikazivanju stvarnosti, delovala je toliko realno da je publika, iako je znala da su to samo snimljene fotografije u pokretu, odreagovala instinktivno na snažan vizuleni prizor koji im se duboko urezao u svest. Iako se radilo o samim počecima filma, snimljenim primitivnom kamerom i u dužini od samo jedne kratke rolne, to je bilo sasvim dovoljno da najavi dolazak jednog novog medija, najmlađe od svih umetnosti – pojavu filma. Ova nova umetnost, zajedno sa nastankom i razvojem fotografije, postavila je nove temelje
ne samo kao umetnička i izražajna disciplina u ljudskom stvaralaštvu, već je temeljno izmenila dotadašnji pogled na svet i društvene odnose. U početku shvatana kao nekakva đavolska rabota, ubrzo je prihvaćena kao moćno sredstvo za međuljudsku komunikaciju, koja je u odnosu na dotadašnja vizuelna sredstva izražavanja posedovala jednu novu dimenziju – vreme i prostor, kretanje, i realnu sliku stvarnosti, što je prevazilazilo sve što je ranije bilo poznato. Ova nova osobina filma davala je ljudima mogućnost da kopiraju, kreiraju i stvaraju
novu stvarnost koja je, dodatkom zvuka, postala neverovatno uticajna u svojoj izuzetnoj privlačnosti, stvarajući iluziju stvarnog života koji se događa tog trenutka pred nama.