Prost interesni račun

1.1.    Interesni racun od sto

U poslovnom svetu normalna je pojava pozajmljivanje novca ili roba (sto se opet izrazava novcem), tj. kreditiranje. Sama rec kredit je latinskog porekla, credere, sto znaci dati na zajam, verovati, uzdati se. Kredit je, dakle, poverenje u duznika d ace tu obavezu izmiriti. Naknada koju duznik placa poveriocu kredita za uslugu pozajmljivanja zove se interes ili kamata. Interes se ugovara izmedju poverioca I duznika tako sto se  duznik obavezuje d ace za svaku godinu ( ili neki drugi rok) platiti poveriocu odredjen broj dinara na svakih 100 dinara pozajmljene sume. Pozajmljena suma na koju se racuna interes se zove kapital ili glavnica – obelezava se sa p (to je danas procenat). Kamata ili interes koja se placa na celu sumu K za odredjeno vreme obelezava se sa i.

• Broj godina obelezava se sa g.
• Broj meseci obelezava se sa m.
• Broj dana obelezava se sa d.

Inace broj dana po mesecima moze da se izracunava po kalendaru ili da se pretpostavi da svaki mesec ima po trideset dana. U prvom slucaju se racuna da godina ima 365 dana, a u drugom 360 dana. Ovo se uvek dogovara izmedju duznika I poverioca  kapitala.
Osnovne proporcije prostog interesnog racuna su vrlo slicne osnovnim proporcijama procentnog racuna – jedina razlika ke u tome sto ovde imamo i faktor vremena jer velicina interesa zavisi od vremena na koji je novac dat. Te proporcije su: