1 RADNA ADAPTACIJA

1.1STA JE RADNA ADAPTACIJA

Pojam ADAPTACIJA se moze definisati kao sposobnost prilagodjavanja novim
informacijama I iskustvima. Smatra se da je UCENJE nas sustinski adapter na
konstantne promene u sredini . RADNA ADAPTACIJA se moze definisati kao
sposobnost prilagodjavanja novim informacijama I iskustvima vezanim za
rad ,konkretan posao/ulogu u organizaciji. RAD je covekova nuznost, atribut njegove
zrelosti, izvor zadovooljstva ali on moze biti I nametnut .OSNOVNI USLOV
EFIKASNOSTI u radu zaposlenih u poslovnim organizacijama jeste USAGLASAVANJE
ciljeva organizacije I ciljeva pojedinca. Svaka poslovna organizacijaa ima svoja
specificna pravila ponasanja, svoje karakteristike,kulturu. USKLADJIVANJE
ZAPOSLENOG znaci privremeno ili trajno menjanje postojecih I formiranje novih
stavova, navika, znanja, vestina koje su neophodne za uspesnoo obavlanje posla I
ponasanja u radnoj ulozi. Poseban akcenat se stavlja na znacaj socijalnopsiholoske
adaptacije na racun profesionalne ,jer u savremenim uslovima napretka tehnologije
smatra se da je uloga pojedinca u proizvodnom automatizovanom procesu ne zahteva
nikakvu posebnu adaptaciju. Postoje istrazivanja koja ukazuju na tri vrste sposobnosti
uklapanja pojedinca

1. UKLAPANJE LICNIH KARAKTERISTIKA SA ZAHTEVIMA POSLA, 2. UKLAPANJE

POJEDINCA U RADNU GRUPU I 3.UKLAPANJE POJEDINCA U ORGANIZACIJI

RADNA ADAPTACIJA NA NOVI POSAO , TIM ,ORGANIZACIJU –Radna adaptacija ima
poseban znacaj na pocetku, pri prvom zaposlenju. Njen uticaj je bitan za buducu
uspesnost svakog pojedinca na novim poslovima a neki od razloga su pocetni
koraci u organizaciji odredjuju mnoga kasnija ponasanja, radnu efikasnost, navike
vrednosti, narocito je vazna za mlade ljude I pocetnike , pozitivna iskustva stvaraju
osjeccaj zadovoljsta ,sigurnosti povecavaju motivciju za rad,dok negativna po
pravilu deluju obrnuto . U konceptu upravljanja ljudskim resursima UVODJENJE U
POSAO spade u osnovnne metode.

1.2FAKTORI RADNE ADAPTACIJE

Da li ce radna adaptacija biti manje ili vise uspesna zavisi I od pojedinca I od
organizacije .Na radnu adaptaciju uticu sledeci kljucni faktori
IZBOR ZANIMANJA –ako je pojedinac izabrao zanimanje u skladu sa svojim
dispozicijama, zeljama, interesovanjima najverovatnije ce se lakse adaptirati na
radne I organizaciske uslove.
IZBOR POSLA –ovde isto vazi pravilo da da ce supeh u adaptaciji biti veci ako je
posao izabran u skladu sa dispozicijama ,interesovanjima ,motivacijom pojedinca.
MOTIVACIJA I I INTERESOVANJE POJEDINCA –bazicni faktori, posebno je vaazna
unutrasnja motivacija pojedinca koja je usmerena na sam sadrzaj posla. Jer

oslanjanje na spoljne faktore motivisanje je rizicno I adaptacija moze biti
neuspesna.
RADNE NAVIKE,VREDNOSTI,KARAKTERISTIKE POJEDINCA –su jedan od kljucnih
faktora uspesnosti u radnoj adaptaciji .Ako pojedinac dolazi iz porodicne I
drustvene sredinee u kome su rad, odgovornost I zalaganje na radu vrednosti vece
su sanse za uspjesnu adaptaciju.
USLOVE RADA –radna adaptacija ima vece sanse da bude uspesna kada su fizicki
uslovi rada bolji.
ORGANIZACIJA KAO SOCIJALNA SREDINA I
POLITIKA I PRAKSA ORGANIZACIJE U OBLASTI LJUDSKIH RESURSA –ako organizacija
vodi politiku uvazavanja svojih zaposlenih I tretia ih kao jedan od najznacajnijih
resursa od kojih zavisi poslovna uspesnost onda ce process adaptacije biti pracen
nizom podrzavajucih akcija.

1.3VRSTE RADNE ADAPTACIJE

Pominju se najcesce dve osnovne vrste radne adaptacije PROFESIONALNA I
SOCIOPSIHOLOSKA ADAPTACIJA.
PROFESONALNA ADAPTACIJA-odnosi se na adaptaciju pojedinca na zahteve posla u
poogledu potrebnih znanja , vestina ,sposobnosti ,pihvataanja stanarda rada I
ponasanja. Pokazateljii uspeha adaptiranosti su procena uspesnosti u radu I
zadovljstvo poslom, osecaj sigurnosti, prihvatanje standarda rada I ponasanje
organizacije, razvijanje pozitivnih stavova prema radu..
SOCIOPSHOLOSKA ADAPTACIJA – je proces postepenog uklapanja zaposlenog u
odnose sa ljudima u radnoj sredini. Pokazatelji adaptiranosti su zadovoljstvo
pojedinca saranicima I rukovodiocima, osecaj pripadanja zajednici, prihvatanje
vrednosti normi I pravila ponasanja organizacije.

Svaka od ove dve vrste adaptacija moze biti
1.PO INTEZITETU- VISOKA –BRZA I EFEKTNA UKUPNA RADNA
ADAPTACIJA ;SREDNJA-prosecna postignuca u profesionalnom I sociopsholoskom
smislu; NISKA-niski radni rezultati , sporo ukljucivanje u radnu sredinu
2.PO OBIMU –POTPUNU- povezanost radne I sociopsiholske adaptacije;
NEPOTPUNA – nema povezanosti izmedju elemenata radne I sociopsiholoske
adaptcije
3.PO ODNOSU POJEDINCA –AKTIVNA – ZAPOSLENI IMA AKTIVAN I KREATIVAN
ODNOS PREMA POSLU I UKLJUCEN JE U POSAO I ODNOSE SA LJUDIMA; PASIVNA-
pasivan odnos prema poslu ,nezainteresovanost.
4.PO SOPSTVENOJ PRIRODI –ADEKVATNA- USPESNA ADAPTACIJA ,
KONFLIKTNA ADAPTACIJA-nepotpuna, u kojoj pojedinac ovladava samo nekim
aspektima rada I odnosa a neke potpuno odbacuje.
PSEUDOADAPTACIJA- na prvi pogled ne pokazuje znake neadaptiranosti, ali iza tog
utiska stoji nizak stepen I nepotpuna adaptacija po skoro svim pokazateljima.

-Postoje tri modela kojima se moze objasniti uspeh u ucenju MODEL CRTA LICNOSTI,
SITUACIONI MODEL I INTERAKTIVNI MODEL.
2.2 TEORIJE I MODELI UCENJA
Jedan od najpoznatijh modela ucenja je nastao iz teorija operantnog [instrumentalnog
uslovnjavanja] Skinera. Po Skineru najveci deo ponasanja organizma je OPERANTNO
ponasanje . OPERANTNO USLOVLJAVANJE bazira se na sledecim principima
-ljudi nastoje na rade[uce] ono sto im donosi nagradu
-ljudi izbegavaju da rade[uce] ono sto se kaznjava
-ljudi nacesce prestaju da rade[uce] ono sto se ignorise
-ukoliko nagrada usledi posle ucinka ,ucinak se povecavatii I
-ukoliko nagradjivanje nije u vezi sa ucinkom motivacija za rad [ucenje] ce se smanjiti.
Jos dve vrste osnovnih teorija ucenja su UCENJE TEORIJA PO MODELU[ucenje
identifikacijom, ucenje imitacijom, ucenje ucenjem uoga] I TEORIJA UCENJA
UVIDJANJEM-uvidjanje veze izmedju predmeta I pojava ima sledece karakteristike do
resenja se dolazi naglo,resenje se koristi I u slicnim situacijama .Ova vrsta se zasniva
na kognitivnim misaonim funkcijama pojedinca I vodi ka najvisem stadijumu razvoja
potencijala .
NACINI UCENJA MOTORICKIH I DRUGIH RADNJI
SAMOUCENJE –akcenat na pojedincu I na samoorganizovanom ucenju
OPONASANJE –ucenje imitacijom
ORGANIZOVANO UCENJE UZ POMOC INSTRUKTORA TRENERA –trener demonstrira
kako se izvodi vjestina, dopusti onome ko uci da sam izvodi vjestine I dajuci mu stalno
povratne informacije.
2.3 PSIHOLOSKI FAKTORI UCENJA
U klasicnoj psihooloskoj literaturi navode se sledeci faktori uspjesnog ucenja
-motivacija-sta se uci I zasto se uci
-koncentracija –usmerenost paznje
-napor –aktivnost
-organizacija –logicno pvezivanje znanja u cjelinu
-shvatanje –gde I kako primeniti nauceno
-ponavljanje gradiva
-povratna informacija o uspehu u ucenju

Ucenje na brzinuu bez razumevanja, moze da pomogne trenutno u nekoj situaciji [npr
za dobijanje bolje ocene] ali ne da I znanje bude trajno usvojeno.
TRANSFER- uvezbanost u nekoj aktivnosti prenosi se na neku drugu aktivnost. Kada ta
uvezbanost u jednoj aktivnosti olaksava ucenje druge rijec je o POZITIVNOM
TRANSFERU , a kada otezava ondda se radi NEGATIVNOM TRANSFERU .
Do pozitvnog transfera dolazi kada na slican ili jednak nacin treba da reagujemo na
slicne ili jednake drazi, dok do negativnog dolazi kada na nov nacin treba da
reagujemo na slicne ili jednake drazi ili situacije .

PONAVLJANJE –majka znanja
POZNAVANJE REZULTATA –povratna informacija o postignutim rezultatima bazican
uslov napretka I razvoja pojedinca.
2.4 STILOVI UCENJA
AKTIVISTI – najbolje uce iz pokusaja I pogresaka .
ANALITICARI –oslanjaju se na analizu sopstevenih iskustava I iskustva drugih
TEORETICARI –na osnovu svojih analizaa grade opste modele I teorije
PRAGMATICARI – uvek razmisljaju kako da nauceno primene u praksi
Poznata je I podela na
VIZUELNE TIPOVE – najlakse uce kada nesto vide
AUDITIVNE TIPOVE –najlakse uce kada nsto cuju
KINESTETICKE TIPOVE –najlakse uce kada nesto sami izvedu
2.5 KARAKTERISTIKE UCENJA ODRASLIH I SAMOORGANIZOVANO UCENJE
Zivotni vek je danas produzen , ucenje nije rezerviano samo za mlade. Dozivotno
ucenje postalo je realnost. Zaposljivost ukljucuje konstantno ucenje . Uspjehu u ucenju
odraslih doprinose prethodno iskustvo, disciplinovanost, veca odgovornost. Neki
nedostaci u ucenju odraslih mogu biti; smanjena sposonost pamcenja, smanjena
brzina reagovanja psihomotornih I intelektualnih operacija, nedostatak navika za
ucenje.
SAMOORGANIZOVANO UCENJE –znaci da pojedinac preuzima odgovornost za
sopstveno ucenje radi povecanja ucinka u preduzecu ili vece zaposljivosti. Pojedinac
identifikuje koja su mu dodatna znanja ,vestine I sposobnosti potrebne da bi
napredovao u razvoju sopstvene karijere. Neki autori razlikuju cetiri faze
samousmeravajuceg ucenja I to
-SAMOPROCENA POJEDINCA O ZIVOTNOJ SITUACIJI
-DIJAGNOZA POTREBA ZA UCENJEM
-AKCIJA PLANIRANJA CILJEVA ,PREPREKA I RESUSRSA
-NADGLEDANJE I KONTROLA NAPRETKA
U poslednje vreme razvija se jedna posebna disciplina –MENADZEMET
PERFORMANSAMA
Isto tako se akcenat stavlja I na councing [primenu poducavanja]

2.6 PRISTUPI UCENJU
Danas se sve vise nastoji da se odgovarajuci elementi AKTIVOG UCENJAA primene u
redovnom obrazovanju , kroz vezbe ,diskusije I samostalne radove uceenika I
studenata .

karakteristike

traicionalno ucenje

aktivno ucenje

ciljevi

sticanje znanja

podsticanje razvoja I iskustva

Programi

centralno utvrdjeni ,mala

mogucnost odstupanja

fleksibilni -mogucnosti prilagodjavanja

SLOZENOST DIMENZIJA I KRITERIJUMA

Poslovi I uloge su razliciti I slozeni I zahtjevaju dobro poznavanje relevantnih dimenzija I
kriterijuma . Svaki pristup proceni podrazumeva odluku o tome koje dimenzije ce se
proceljivati I prema kojim kriterijumima.

Kembelov nalaz da performance zavise od tri determinante ;

DEKLARATIVNOG ZNANJA – cinjenicno znanje koje zahteva zadatak

PROCEDURALNOG ZNANJA I VESTINA –kognitivne, psihomotorne I fizicke
vjestine,samokontrola

MOTIVACIJE-izbor cilja, nivo ulaganja napora

VRSTE PERFORMANSI –adaptivne [ prilagodljive] performance. Pulakos je identifikovao
sledece relevantne za svaki posao ;kreativno resavanje problema, ucenje novih
zadataka,interpersonalna prilagodnjivost, kulturoloska prilagodljiivost,, prilagodnjivost na
fizicke uslove rada ,postupanje u neizvesnim situacijaama na radu

PERFORMANSE ZADATAKA –izvode se iz zahteva konkretnog posla I vazne su za njegovo
izvrsenje.

PERFORMANSE KONTEKSTA- izvode se iz organizaciskog konteksta odnos se na kontekst
same organizacije I konteksta sire drustvene sredine. [organizaciono gradjansko ponasanje I
socijalno usmereno organizaciono ponasanje]

3.3 METODE ZA PROCENU PERFORMANSI U RADU I PONASANJU

1 TEHNIKE PROCENJIVANJA OPSTEG UCINKA –tehnika se odnosi na oceljivanje rezultata rada,
osobina I ponasanja zaposlenih .

A] RANGIRANJE I KLASIFIKOVANJE POJEDINCA –najednostavniji oblik procene. Odnosi se na
utvrdjivanje relevantnog polozaja pojedinca ili grupe zaposlenih na dimenzijikriterijumu koji
se procenjuje [npr kvalitet, inicijativnost, komunikatinost]. Postoji vise vrsta rangiranja I to
jednostavno rangiranje, rangiranje poredjenja u parovima I grupno rangiranje[metod
prisilne distribucije]

B] SKALE PROCENE –najpoznatiji metod proceljivanja zaposlenih. Mogu biti graficke I opisne
odnosno kombinovane . Njima se procenjuju ucinak, karakteristike licnosti a nekad I
ispoljeno ponasanje. Najednostavnija skala je trostepena skala uspesnosti; nedovoljno
uspesan , prosecno uspesan I iznad prosecno uspesan.

Psihologija rada

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Više u Psihologija

Dijagnostikovanje alkoholizma

Shizofrenija

Geštalt psihoterapija i rad na sebi