Psiho-socijalni aspekt zdravlja mladih

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „zdravlje nije samo odsustvo bolesti
već i potpuno fizičko, psihičko i društveno blagostanje”, a poslednjih godina definicija je
proširena da bi uključila sposobnost da se vodi „društveno i ekonomski produktivan život”. U
tom smislu neophodno je da svaki pojedinac razmišlja da li svojim načinom života samo troši i
smanjuje rezerve zdravlja i da li dovoljno čini da očuva i unapreĎuje svoje zdravlje.
Zdravi stilovi života2 podrazumevaju sveukupan način života koji vodi boljem zdravlju. To je
izraz koji obuhvata skup navika i običaja na koji utiče, menja ga, podstiče ili ograničava
doživotni proces socijalizacije.
Mladi su u celom svetu prepoznati kao grupa od posebnog interesa u opštoj populaciji. Mladi
ljudi, po definiciji Ujedinjenih nacija (UN), predstavljaju budućnost i oni su najisplativija
dugoročna investicija jednog
Zdravlje mladih predstavlja istovremeno, fizički kapacitet mladih (sposobnost, spremnost, vitalnost); psihološko funkcionisanje (pozitivna očekivanja od budućnosti, sposobnost učenja, samopoštovanje); socijalne veze (prijatelji, seksualni život, izbor partnera); okolinske potencijale (mogućnosti da se steknu nove informacije i veštine, mogućnosti za aktivnosti u slobodnom vremenu i slično) i zdravo ponašanje ili stil života.
2. Pubertet i adolescencija

Pubertet i adolescencija su razdoblje kada dete postaje formirana ličnost. Na tom putu, često su isprepletane karakteristike potisnutog deteta i odraslog čoveka. Do promena ne dolazi kod svih mladih u isto vreme, svako dete ima svoj ritam rasta i sazrevanja. Početak i trajanje ove razvojne faze zavise od genetskih predispozicija, socioekonomskih faktora, načina ishrane, i sl. Savremeni način života dovodi do ubrzanog fizičkog i intelektualnog razvoja što rezultira, između ostalog, i time da se u pubertet i adolescenciju ulazi na sve ranijem uzrastu.

Između ova dva pojma postoji razlika, iako naizgled označavaju isti razvojni period. Pubertet prvenstveno podrazumeva fizičke promene, dok adolescencija obeležava psihičke promene koje prate telesne.

S obzirom na niz promena do kojih dolazi, u pubertetu se razlikuju tri faze:
• Predpubertet, kada dolazi do ubrzanog rasta i pojave sekundarnih polnih karakteristika;
• Pubertet u užem smislu, kada dolazi do prve menstruacije kod devojčica i prve ejakulacije kod dečaka;
• Postpubertet, kada dolazi do zastoja u fizičkom rastu, ali se nastavlja razvoj polnih organa, te njihova puna zrelost predstavlja kraj ove faze.

Adolescencija počinje sa početkom puberteta, a završava se formiranjem identiteta, pa se tako i kroz adolescenciju mogu razlikovati tri faze:
• Predadolescencija, odnosno faza opozicije, koja je obeležena drskim, prkosnim i buntovnim ponašanjem
• Adolescencija u užem smislu, što podrazumeva težnju za osamostaljivanjem;
• Postadolescencija, koja podrazumeva prihvatanje uloga odraslih, i formiranje kompletne ličnosti. Ova faza se završava tek oko 26. godine.

Pubertet i adolescencija su periodi velikih turbulencija, preosetljivosti, nesigurnosti, emocionalne nestabilnosti. Javljaju se veliki nemiri i stresovi, i često je vrlo komplikovano postaviti granicu između prihvatljivih i patoloških reakcija. Roditelji su često vrlo zbunjeni. Dolazi do velikih psihičkih promena, socijalnog razvoja, formiranja identiteta i samopouzdanja, intimnosti i seksualnosti. U daljem tekstu čemo se osvrnuti na ove pojave koje možemo smatrati očekivanim.