Razvojna psihologija

Psihologija je nauka koja proucava psihicki zivot, a predmet izucavanja konkretno razvojne psihologije jeste razvoj psihickog zivota. Kako razvoj podrazumeva promene koje su vezane za protok vremena (u nasem slucaju uzrast) možemo reći da razvojna psihologija proučava promene psihičkog života, tj promene ponašanja vezane za uzrast.
Međutim, ne predstavlja svaka promena ponašanja razvoj! Zato razlikujemo razvojne i nerazvojne promene, a kriterijum za njihovo razlikovanje je relativna trajnost. Recimo, kada polazemo ispit, mi menjamo ponašanje, ali ta promena ne predstavlja razvoj. Ili u PMS. Takođe, postoje kvantitativne i kvalitativne promene koje vezujemo za uzrast.

– Kvantitativne promene podrazumevaju povecanje sposobnosti tokom vremena (npr. Starije dete resava vise zadataka od mladjeg). Ovakve promene proucavaju teorije ucenja.
– Kvalitativne promene podrazumevaju transformaciju sposobnosti tokom vremena (npr. Starije dete ce drugacije resiti neki zadatak od mladjeg deteta).
Ovakve promene proucavaju teorije stadijuma (razvoj podrazumeva prolazak kroz razlicite stadijume).
Ove dve promene ne mozemo odvojiti, one su medjusobno zavisne, jer da bi doslo do kvaliteta, mora se povecati kvantitet.
Promene ponasanja tokom vremena imaju razlicit smer: mogu da rastu i da opadaju, pa tako razlikujemo progresivne i regresivne promene. Medjutim, ovakvo razlikovanje promena nije cesto kod autora koji se bave razvojem. Oni proucavaju ponasanje tokom celog zivotnog ciklusa, tj od radjanja do smrti, pa je samim tim regresija i normalna u nekom starosnom dobu. S druge strane, ukoliko je regresija izazvana poremecajima to predstavlja patoloski razvoj, a on nije predmet razvojne psihologije, vec drugih disciplina.
Dakle, kada govorimo o karakteristikama koje odlikuju razvojne promene mozemo reci sl: razvoj obuhvata relativno trajne, kvantitativne i kvalitativne promene, koje po smeru mogu biti pozitivne i negativne, osim ako su u pitanju negativne patoloske promene.
Normalan i patoloski razvoj
Razvojna psihologija proucava normalni razvoj. A normalnost se definise na razlicite nacine.
Normalno=prosecno. Prosek znaci da odlikuje najveci broj ljudi tj dece. U ovom slucaju zanemaruje se odstupanje od proseka. Odstupanje od proseka znacilo bi u ovom slucaju nenormalno. Medjutim, osobe koje odstupaju od proseka mogu biti mentalno zaostale osobe, ali isto tako i nadprosecno inteligentne osobe. Zbog toga se u razvojnoj psihologiji umesto izraza „normalan“ koristi izraz „normativni razvoj“, kada se govori o prosecnom razvoju, tj generalnim promenama vezanim za uzrast. Naravno, razvojna psihologija proucava i individualni razvoj. Normalno=nije patolosko
Komplikovano odredjenje, s jedne strane jer se definise odricanjem, a s druge strane jer je nekad tesko povuci granicu izmedju normalnog i nenormalnog. Npr: mokrenje u krevet je za neke patolosko, medjutim, sva normalna deca u odredjenom periodu imaju neku nervoznu naviku. Normalno=prirodno Postavlja se pitanje Sta je prirodno?! Homoseksualnost se definise kao neprirodno ponasanje. Ako uzmemo primer da kucni ljubimci (=priroda) nekad imaju odnose sa istopolnim zivotinjama, onda bi na osnovu ovog kriterijuma homoseksualnost bila normalna.
Dakle, normalnost je tesko definisati, sva shvatanja imaju odredjene nedostatke, ali ni jedna definicija se ne moze skroz odbaciti.
Odnos decije i razvojne psihologije
Obe izucavaju normalan razvoj psihickog zivota. Kada je nastala, razvojna psihologija je bila isto sto i decija psihologija, medjutim danas ona ne proucava samo detinjstvo vec i adolescenciju, odrastanje i starenje, dakle celokupni zivotni ciklus. Detinjstvu se i dalje poklanja najveca paznja jer je to period brzog razvoja a i cesto je potrebno sagledati razvoj licnosti od samog detinjstva, da bi se razumeli slozeni psihicki procesi i licnost u celini.
Jos jedna razlika izmedju decije i razvojne psihologije jeste cilj i pristup proucavanja.
– Decija psihologija je normativno-deskriptivna nauka, tj ona opisuje ponasanje dece na razlicitim uzrastima.
– Razvojna psihologija objasnjava ravoje i izucava cinioce koji dovode do razvoja (bioloski,fizicki, socijalni, iskustva deteta..) i metode su kod razvojne psihologije slozenije.
Faktori razvoja