Motivacija

Kada idemo od nižih bića ka višim životinjama, refleksnih pokreta je sve manje, a ponašanje jedinke je sve viši nivo pre svega pod uticajem promenljivih fizioloških stanja, kao što su one koje su izazvane glađu, žeđu polnim prohtevima, s’jedne strane i tragovi koje su u nervnom sistemu ostavlja ranije iskustvo s’druge strane. Mi ne možemo reći šta će uraditi pas kada pređe potok, ili šta će uraditi dete s’flašicom mleka. Pas može da pređe preko potoka, i ako ima unutrašnje potrebe ili oseća potrebu za zeđ, on će da pije. Dete može da se igra flašicom, ako oseća glad ono će da siše. Šta pokreće čoveka da provodi mnogo vremena uz reku i da peca ribe? Ulovljena riba jedva može da nadoknadi izgubljeno vreme. Mora da bude daleko jače unutar samog čoveka što po nagonu treba da se bavi takvim zanimanjem u slobodnom vremenu. Potreba za svežim vazduhom, za mirom daleko od gradske buke ili brige na poslu, mogu nekom konkretnom slučaju biti svakako jači unutrašnji pokretači koji teraju čoveka da se odazove takvim uživanjem.